Поводом обележавања пет година од уписа певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства 29. и 30. новембра 2023. године у Етнографском музеју је одржан програм, на којем је, уз учешће стручњака, гуслара, гусларских организација и институција културе, представљено певање уз гусле, а сагледани су резултати рада на очувању овог елемента „живог наслеђа“ Србије у годинама након уписа.
Дводневни програм обухватио је одржавање стручног скупа представљање активности носилаца – гуслара и гусларских удружења на очувању гуслања, као и презентацију певања уз гусле, уз учешће гуслара и гусларки различитих генерација.
На почетку програма, присутне су поздравили Марко Крстић, в.д. директор Етнографског музеја у Београду, др Данка Лајић Михајловић, у име Музиколошког института САНУ и Жељко Чуровић, председник Савеза гуслара Србије, а програм је отворио Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе.
О резултатима активног деловања на очувању певања уз гусле, говорили су стручњаци који су учествовали у изради номанционог досијеа – др Данка Лајић Михајловић, етномузиколошкиња из Музиколошког института САНУ, др Смиљана Ђорђевић Белић, фолклористкиња-филолошкиња из Института за књижевност и уметност Београд као и Данијела Филиповић, етнолошкиња-антрополошкиња, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије. Стручни скуп је био прилика да се кроз осврт на циљеве и мере очувања који су дефинисани у номинационом досијеу, истакну позитивни ефекти уписа, међу којима је, пре свега, повећана видљивост певања уз гусле на националном нивоу, али и укаже на неопходност системског рада и интензивне сарадње гуслара, гусларских удружења и институција из систем очувања „живог наслеђа“.
Полазећи од важности едукације и преношња певања уз гусле, важан сегмент програм био је посвећен сагледавању оквира у којем се одвија формална и неформална едукација о гуслању. Искуства у раду са на едукацији, пре свега младих гуслара, поделили су организатори наставе и предавачи у музичким школама у којима је предмет гусле заступљен као део редовног наставног програма, Славко Јекнић из Музичке школе „Мокрањац“ из Београда и Радован Пековић из Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Краљева, а о раду у неформалном програму едукације говорио је Вукојица Сандић, покретач Школа гуслала „Сандић“ из Београда.
Путем видео укључења присутне је поздравила, и о свом искуству у стицању знања о гуслању говорила, Бојана Пековић, гусларка и студенткиња на Музичкој академији „Сибелијус“ у Хелсинкију, а умеће певања на гуслама представили су и најуспешнији млади гуслари – Василије Голубовић, Марија Петричевић, Стефан Томоњић и Лука Пајевић.
У завршном делу првог дана програма, одржан је концерт гуслара млађе генерације - Мирослава Тановића, Ђорђа Павловића и Вука Ивановића.
Другог дана програм је био посвећен практичном раду на преношењу основних знања о гуслама и теници свирања, у оквиру радионице коју је водио Славко Алексић, у сарадњи са Николом Јекнићем, а глумац Лазар Дубовац представио је свој рад на приближавању епске поезије савременој публици изводећи епске песме „Бановић Страхиња“ и „Цар Лазар и Царица Милица“ у новој интерпретацији.
Дводневни програм затворен је предавањем редовног професор Филолошког факултета Универзитета у Београду доктора Бошка Сувајџића „Бановић Страхиња у епском времеплову“.
У изложбеном простору Етнографског музеја, изложене су одабране гусле из збирке Музички инструменти Етнографског музеја и приказани видео материјали – снимци гуслара настали током израде номинацијског досијеа.
Детаљније информације о програму и учесницима налазе се у прилогу - Певање уз гусле - Програм.
