У организацији Унескове Регионалне канцеларије за науку и културу у Европи са седиштем у Венецији, Унескове Катедре за нематеријално културно наслеђе у јавном и глобалном управљању, Факултета политичких наука и међународних студија Универзитета у Варшави и уз подршку Регионалног центра за очување нематеријалног културног наслеђа у Југоисточној Европи са седиштем у Софији, од 9. до 11. октобра 2024. године у Варшави је одржан 18. састанак Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе ЈИ Европе. Током тродневног састанка, чија је централна тема била „Нематеријално културно наслеђе у урбаним контекстима“, полазећи од оквира који пружа тематска иницијатива покренута под окриљем Конвенције из 2003. и пројекта „Нематеријално наслеђе и креативност за одрживе градове“, размотрени су најзначајнији аспекти и изазови очувања нематеријалног културног наслеђа у градовима.
Учесници састанка, представници институција задужених за очување нематеријалног културног наслеђа на националном нивоу из 15 земаља Југоисточне Европе, као и стручњаци из градских управа и локалних институција културе, путем панел дискусија, практичних радионица са носиоцима „живог наслеђа" и учешћем у неформалним дискусијама, размотрили су питања која се односе на идентификовање нематеријалног културног наслеђа у урбаним срединама и његовог прилагођава контексту који се развија и мења, улози институција и заједница у очувању „живог наслеђа“, као и његовој интеграцији у опште и политике очувања културног наслеђа на локалном нивоу.
У оквиру сесије „Градски музеји, ангажовање заједнице и нематеријално културно наслеђе“ представљене су и активности и искуства очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, уз посебан осврт на деловање очувању НКН-а у Граду Врању. Указујући на изазове и могућности очувања НКН-а у градовима, Данијела Филиповић, представница Републике Србије задужена за Конвенцију из 2003. године, подсетила је на још увек недовољно познавање концепта НКН-а на локалном нивоу и значај укључивања заједница у његову примену, истичући неопходност континуиране едукације стручњака и шире јавности о значају и мерама очувања „живог наслеђа“. Активности на очувању „живог наслеђа“ које реализује Град Врање, као предлагач елемента врањска градска песма, уписаног у Национални регистар НКН-а, представила је Тања Ивановић из Канцеларије за локални економски развој Града Врања. Она је истакла да, поред делатности установа културе, удружења, културно-уметничких друштава која се баве промоцијом локалног наслеђа, Град Врање доприноси очувању наслеђа, пре свега врањске градске песме, трубаштва, врањског дијалекта, подршком манифестацијама на којима се промовише локално специфично наслеђе, као и деловањем у оквиру Унескове Мреже креативних градова за област музике.
Мрежа експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе основана је 2007. године под покровитељством Унеска у циљу остваривања подршке имплементацији Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа у региону и она окупља стручњаке за НКН из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Кипра, Грчке, Малте, Северне Македоније, Републике Молдавије, Румуније, Србије, Словеније и Турске, као и Аустрије и Италије које имају статус посматрача.
Фотографије: Центар за НКН Србије
