Разговор о врањској градској песми, елементу нематеријалног културног наслеђа из домена усмених традиција и израза, одржан је у уторак, 25. марта 2025. године у Кући краља Петра Првог у Београду. Овај програм је реализован у оквиру манифестације „Дани Врања у Београду 2025“, а у организацији Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће“. Окосницу разговора о врањској градској песми, чинило је издање Музиколошког института САНУ – „Народна музика Врања“, које је објављено у оквиру едиције „Звучна ризница Музиколошког института САНУ“.
У разговору су учествовали академик др Јелена Јовановић, научни саветник и директор Музиколошког института САНУ, др Данка Лајић Михајловић, научни саветник, Данијела Филиповић, виша кустоскиња и координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, Бранимир Стошић Каце, извођач врањске градске песме и др Марија Думнић Вилотијевић, виши научни сарадник и аутор и уредник издања „Народна музика Врања“. Модератор овог разговора био је председник Завичајног удружења Врањанаца у Београду „Жуто цвеће” проф. др Драган Микић.
Подсећајући присутне да је елемент врањска градска песма уписан 2012. године у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, и то у првој групи елемената, Данијела Филиповић је нагласила да ова чињеница сведочи у прилог томе да су локална заједница и Град Врање, као предлагач елемента, препознали ову форму традиционалне градске народне музике као важан део свог идентитета, али и континуитета саме заједнице. Такође, она је указала и на досадашње напоре локалне самоуправе у подизању свести о важности овог елемента „живог наслеђа“. Истакла је и да би на очувању врањске градске песме требало да се ради котинуирано, системски и организовано, уз укључивање носилаца наслеђа и чланова локалне заједнице у планирање и реализацију активности, било да су у питању истраживање и документовање савремене праксе, презентација ове врсте наслеђа, али и програми едукације који би имали за циљ формирање нове генерације носилаца ове певачке праксе.
Разговор о садржају издања „Народна музика врања“, проучавању врањске градске песме, као и значају звучних записа ових песма забележених на терену почетком седамдесетих година ХХ века за очување овог елемента нематеријалног културног наслеђа, употпунило је извођење врањских градских песама од стране носиоца наслеђа Бранимира Стошића Кацета, који је са посетиоцима поделио и приче о људима и догађајима из града Врања који су опевани у појединим песмама, али и породичном и ширем окружењу које га је мотивисало да се бави певањем ових песама. Он, између осталог, наводи:
„Ја сам у својој кући упио дух старог Врања, јер су и стриц и нана, која је била стара Врањанка, стално причали о томе. Прво сам слушао те приче о старом Врању и о људима који су ту живели, па сам после почео да се бавим песмама. А песма се чула свакодневно. Отац је водио главну реч и певао. И мајка је певала, и стриц и нана и деда.“
Издање „Народна музика Врања“, у оквиру кога је значајан део звучних записа посвећен врањској градској песми, регистрованом елементу „живог наслеђа“ Србије, Музиколошки институт САНУ је први пут представио београдској публици маја 2024. године у Етнографском музеју у Београду, у сарадњи са Центром за нематеријално културно наслеђе Србије.
Фотографије: Наташа Младеновић Рибић
