Међународни дан нематеријалног културног наслеђа обележава се први пут ове године, на основу Одлуке која је донета на 42. заседању Генералне скупштине Унеска у Паризу 2023. године. Као датум обележавања узет је 17. октобар – дан када је, 2003. године, усвојена Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа.
Међународни дан нематеријалног културног наслеђа успостављен је са циљем да скрене пажњу светске јавности на изазове са којима се „живо наслеђе“ суочава данас, попут недостатка ресурса, климатских промена, различитих врста конфликата, али и да допринесе подизању свести о рањивости „живог наслеђа“ која је условљена променама у животном окружењу локалних заједница, како у урбаним, тако и у руралним срединама.
Још један од циљева обележавања Међународног дана нематеријалног културног наслеђа је и подстицање дискусије о добрим праксама и мерама очувања нематеријалног културног наслеђа, као што су истраживање, документовање, евидентирање, презентација, али и различити видови едукације. Међу значајним актерима у раду на очувању „живог наслеђа“ издвајају се и музеји. Њихова улога је препозната већ од првих година примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа и она је додатно дефинисана законским решењима из 2021. године, пре свега Законом о музејској делатности.
С тим у вези, данас, на Међународни дан нематеријалног културног наслеђа, у Музеју Војводине у Новом Саду је одржан стручни скуп „Нематеријално културно наслеђе и музеји“, посвећен разговору o улози музеја у систему очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, са акцентом на подручје Војводине. Скуп су организовали Музеј Војводине, у оквиру послова матичности за територију Војводине, и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, централна установа за очување нематеријалног културног наслеђа у Републици Србији, уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Први део стручног скупа био је посвећен упознавању са законодавним и институционалним оквирима за очување „живог наслеђа“ у Републици Србији. Након поздравног обраћања Чарне Милинковић, в.д. директорке Музеја Војводине, присутнима се обратила виша кустоскиња Данијела Филиповић, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије, која је говорила на тему „Улога музеја у систему очувања нематеријалног културног наслеђа: сарадња са заједницама и мере очувања НКН-а“, а затим је др Татјана Бугарски, музејска саветница Музеја Војводине и регионална координаторка за НКН за Војводину, излагала на тему „Делатност музеја на подручју Војводине на очувању и регистровању НКН-а“. Други део стручног скупа био је посвећен дискусији о примерима добре праксе у раду на очувању нематеријалног културног наслеђа, а које су изнели представници музеја са простора Војводине.
Излагања и дискусије на стручном скупу „Нематеријално културно наслеђе и музеји“ биле су усмерене на делатност музеја на пољу очувања „живог наслеђа“ у сарадњи са заједницама и носиоцима наслеђа, пре свега на евидентирању и идентификовању нематеријалног културног наслеђа и развијању програма очувања „живог наслеђа“ које је већ уписано у Национални регистар НКН Србије, који се води у Центру за нематеријално културно наслеђе Србије.
Фотографије: Музеј Војводине
