Васкршњи обичај Бела вила обележен у Великој Хочи

Васкршњи обичај Бела вила у Великој Хочи
Васкршњи обичај Бела вила у Великој Хочи
Васкршњи обичај Бела вила у Великој Хочи
Васкршњи обичај Бела вила у Великој Хочи
Васкршњи обичај Бела вила у Великој Хочи

Бела вила – обичај који припада циклусу васкршњих обичаја и ритуала, обележен је и ове године на трећи дан Васкрса, у насељу Велика Хоча у општини Ораховац на Косову и Метохији. Практиковање овог обичаја представља део традиције српског становништва у Великој Хочи и од великог је значаја за очување идентитета и континуитета српске заједнице на овом простору.

Због лоших временских прилика, овогодишњи садржај обичајно-обредних радњи у оквиру обележавања Беле виле, био је донекле измењен и у њему је учествовао нешто мањи број припадника локалне заједнице. Основни делови обичаја Бела вила – игра која симболизује лов дивљих коња у којој „ловци“ настоје да младим, олисталим гранама „улове“ „дивље коње“ и одведу их на „пијацу“, и игра „зидања града“ у којој се младићи постављају у затворену кружну формацију, односно праве „коло на колу“, одржани су на пропланку у непосредној близини Цркве Св. Јована у Великој Хочи. Такође, ове године су у игри „зидања града“ горње коло су, уместо младића, формирали дечаци из локалне заједнице.

Бела вила – васкршњи обичај у Великој Хочи представља елемент нематеријалног културног наслеђа из домена друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаја, који је 2017. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а на предлог Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Како праћење практиковања елемената регистрованог нематеријалног културног наслеђа представља један од задатака предлагача за упис у Национални регистар, стручњак из Института за српску културу Приштина је, и ове године, присуствовао обележавању обичаја Бела вила, како би посматрао и документовао овај елемент. 

Извор: Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије и др Александар Павловић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић);
Фотографије: др Александар Павловић