Радионица о очувању нематеријалног културног наслеђа одржана у Скупштини града Пожаревцa

Радионица „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног наслеђа у примени Унескове Конвенције о заштити нематеријалног наслеђа - ка локалним институцијама и заједницама“, Пожаревац
Радионица „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног наслеђа у примени Унескове Конвенције о заштити нематеријалног наслеђа - ка локалним институцијама и заједницама“, Пожаревац
Радионица „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног наслеђа у примени Унескове Конвенције о заштити нематеријалног наслеђа - ка локалним институцијама и заједницама“, Пожаревац

Етнолошко-антрополошко друштво Србије и Народни музеј Пожаревац уз подршку града Пожаревца, организовали су 27. августа 2021. године радионицу посвећену очувању нематеријалног културног наслеђа. Радионица под називом „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног наслеђа у примени Унескове Конвенције о заштити нематеријалног наслеђа - ка локалним институцијама и заједницама“, одржана је у свечаној сали Скупштине града Пожаревца, а у њеном раду су учествовали представници мреже за очување нематеријалног културног наслеђа, институција културе и локалне самоуправе.

Учеснике радионице на почетку рада поздравила је Марија Влајовић, помоћница градоначелника Пожаревца, која је истакла спремност локалне самоуправе да, у сарадњи са институцијама и стручњацима, активно доприноси очувању наслеђа, наглашавајући да је неопходно да сви заједно учинимо напоре како би наше богато наслеђе било сачувано. На значај очувања наслеђа, а пре свега старања о локалним идентитетима, указао је и Небојша Брадић, оснивач Антика феста, подсећајући да је управо тај фестивал покренут с циљем да културно наслеђе повеже са савременим извођачким праксама и нагласи значај очувања "живог наслеђа". Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду је нагласила да су локалне заједнице и носиоци наслеђа препознати као кључни актери у успостављеном систему очувања нематеријалног културног наслеђа, указујући на улоге које у очувању "живог наслеђа" имају и институције културе и цивилни сектор и локалне самоуправе. Стручњаци Етнографског музеја др Милош Матић, који је и председник Комисије за упис елемената у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, и др Марко Стојановић, члан ове Комисије, представили су поступак регистровања наслеђа и улогу локалних заједница, институција и стручњака у препознавању и заштити сопственог наслеђа. Искуства у раду на регистровању елемената нематеријалног културног наслеђа на подручју Браничева пренела је Даница Ђокић, музејски саветник Народног музеја у Пожаревцу, док је о раду на бележењу традиционалних песама и раду са носиоцима наслеђа говорила Светлана Спајић, народни певач и педагог.

Фотографије: Центар за НКН