Међународна научна конференција „Етнологија и антропологија кроз време: рефлексије о дисциплини и њеним правцима“ (ETHNOLOGY AND ANTHROPOLOGY THROUGH TIME Reflections on the Discipline and the Horizons Ahead) одржана је од 10. до 13. септембра 2026. године у Београду, у организацији Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Конференција је реализована поводом 120 година од оснивања Семинара за етнологију на Филозофском факултету у Београду и 145 година од почетка универзитетске наставе етнологије у Србији и имала је за циљ да, кроз критичку призму, сумира досадашњи развој дисциплине и отвори расправу о савременој позицији, улози и друштвеној релевантности етнологије и културне антропологије у Србији, региону и свету, и то кроз сагледавање актуелних истраживања, теоријских оквира, пројеката, професионалних пракси и емпиријских увида истраживача.
У оквиру програма Конференције, одржана су два пленарна предавања и 23 тематска панела која су окупила преко стотину етнолога и антрополога из Русије, Грчке, САД, Хрватске, Бугарске, Пољске, Црне Горе, Шпаније, Словеније, Немачке, Кине, Албаније, Босне и Херцеговине, Мађарске, Француске, Северне Македоније, Уједињеног Краљевства и Србије, ангажованих на универзитетима, у научно-истраживачким институцијама, установама заштите, те невладином сектору.
Међу учесницима Међународне научне конференције „Етнологија и антропологија кроз време“, била је и др Наташа Младеновић Рибић, виша кустоскиња Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, која је у оквиру панела „Политике културног наслеђа и заштите културне баштине“ (Heritage policies and protection of cultural assets) имала излагање на тему „Унесков концепт „живог наслеђа“ као „повратак коренима“ дисциплине: примена етнологије и антропологије у очувању нематеријалног културног наслеђа“ (The UNESCO concept of “living heritage” as a “return to the roots” of the discipline: the application of ethnology and anthropology in the safeguarding of intangible cultural heritage). Она је у свом излагању указала на фокус Унескове Конвенције 2003, могућа поља рада етнолога и антрополога у области очувања „живог наслеђа“, али и скренула пажњу на неке од изазова у досадашњем раду на истраживању и документовању нематеријалног културног наслеђа Србије. Такође, била је и модератор панела „Антрополошко истраживање малеријалне културе и исхране“ (Anthropological research of tangible cultural heritage and food).
Фотографије: Богдан Дражета и Наташа Младеновић Рибић
