Семинар нематеријалног културног наслеђа, намењен студентима етнологије и антропологије, одржан је 12. октобра 2024. године на Филозофском факултету у Београду, у организацији Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а уз подршку Министарства културе Републике Србије.
Семинар је осмишљен као платформа у оквиру које стручњаци запослени у музејима, институтима, заводима и другим релевантним институцијама преносе своја стручна и професионална знања и искуства у раду на очувању нематеријалног културног наслеђа Србије студентима, с циљем упознавања студената са Унесковим концептом нематеријалног културног наслеђа, али и потенцијалнм правцима за будуће професионало усмерење свршених етнолога и антрополога.
На почетку Семинара, присутнима се обратио декан Филозофског факултета у Београду, проф. др Данијел Синани, редовни професор на Одељењу за етнологију и антропологију, нагласивши значај десетогодишњег континуираног рада на овој врсти едукације, а који се огледа и у порасту броја радова на основним, мастер и докторским студијама етнологије и антропологије који за тему имају различите аспекте нематеријалног културног наслеђа. Затим је говорио проф. др. Милош Миленковић, редовни професор на Одељењу за етнологију и антропологију и руководилац пројекта, који је нагласио важност међуинституционалне сарадње и организовања оваквих програма за студенте етнологије и антропологије, како би се, директно од запослених у институцијама културе и научно-истраживачким институцијама, упознали са једном од области ове научне дисциплине у којој могу наставити свој даљи стручни и професионални рад.
На почетку првог блока предавања, полазницима се обратио др Милош Матић, музејски саветник/научни сарадник у Етнографском музеју у Београду, који је говорио на тему „Економски контекст одрживости елемената нематеријалног културног наслеђа Србије“. Затим је др Наташа Младеновић.Рибић, виша кустоскиња у Центру за нематеријално културно наслеђе Србије говорила на тему „Обичајна пракса као део живог наслеђа: примери из Националног регистра нематеријалног културног наслеђа Србије“. Потом је др Маша Вукановић, научна сарадница Завода за проучавање културног развитка у Београду излагала на тему „Цивилно друштво и очување нематеријалног културног наслеђа“. Након ње је др Марко Стојановић, музејски саветник/научни сарадник Етнографског музеја у Београду говорио на тему „НКН: дељено наслеђе и релације према њему“. Први блок предавања завршен је излагањем др Данке Лајић Михајловић, научне саветнице Музиколошког института САНУ, на тему „Очување музичког наслеђа у Србији“.
Дуги блок излагања отворила је др Смиљана Ђорђевић Белић, виша научна сарадница Института за књижевност и уметност, излагањем на тему „Вербални фолклор као НКН“. Затим су се полазницима Семинара обратиле регионалне координаторке за НКН Војводине и западне Србије. Најпре је др Татјана Бугарски, музејска саветница Музеја Војводине, говорила на тему „Нематеријално културно наслеђе и музеји“, а након ње је Снежана Шапоњић Ашанин, музејска саветница Народног музеја Чачак, имала излагање на тему „Обичајне и друштвене праксе везане за обредни хлеб - стругана погача“. Потом је изнета презентација Душице Живковић, музејске саветнице у пензији, под називом „Улога стручњака, институција, удружења грађана и носиоца из локалних заједница у неформалној едукацији о концепту заштите, очувања (одрживости) НКН“, а други блок излагања је затворио др Бранко Бановић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ, излагањем на тему „Нематеријално културно наслеђе и помирење: изазови у музејској пракси и истраживању“.
Излагања је пратила дискусија на представљене теме, а полазници су били у прилици и да од стручњака добију информације о различитим сегментима њиховог професионалног рада.
Учешће стручњака из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије на Семинару нематеријалног културног наслеђа 2024. године, део је планираних активности Центра у оквиру програма едукације, које се реализују у сарадњи са институцијама високог образовања укљученим у рад на очувању нематеријалног културног наслеђа.
Фотографије: Јелена Ћуковић и Наташа Младеновић Рибић
