Трећи семинар образовања за одрживи развој у оквиру Карпатске конвенције (3rd Carpathian ESD Seminar) одржан је 28. и 29. септембра 2026. године у Београду, у организацији Министарства заштите животне средине Републике Србије, у сарадњи са Секретаријатом Карпатске конвенције и Шпиралом – невладином мрежом организација за еколошко образовање у Словачкој, а уз подршку Министарства за образовање, спорт и омладину Републике Кипар.
У оквиру Семинара, организована је теренска посета Великој Брезовици (падине Јужног Кучаја, у близини општине Бољевац) током које су учесници били у прилици дa разговарају са члановима локалне заједнице који се генерацијама уназад баве сточарством, и то сезонском сеобом стоке (бачијање). Носиоци овог елемента, који је 2024. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, упознали су присутне са организацијом рада на бачијама, начином на који се удружују како би формирали стада стоке, махом оваца, која изводе на испашу на Велику Брезовицу, од пролећа до јесени. Представљајући поделу послова између пастира, власника стоке и чланова њихових домаћинстава током боравка на бачији, мужу, начине припреме сира, али и других традиционалних јела, попут белмажа, указали су и на изазове са којима се сусрећу у овом послу који представља начин њиховог живота.
Трећи семинар образовања за одрживи развој у оквиру Карпатске конвенције замишљен је као простор за дијалог између стручњака за Карпате и заинтересованих страна из Србије, са посебним акцентом на међусекторску сарадњу, развој Карпатске мреже стручњака за образовање за одрживи развој (Carpathian Education for Sustainable Development Expert Network – CESDEN) и Карпатске мапе пута за образовање за одрживи развој до 2030. године, као и на разматрање веза између образовања за одрживи развој и сточарства.
На почетку Семинара, присутнима су се обратили Александар Станојевић испред Министарства заштите животне средине (фокална тачка за Карпатску конвенцију у Србији), Матилде Мордт, стална координаторка Уједињених нација у Србији, Татјана Гелић испред Министарства заштите животне средине Србије, Анђелка Митровић и Растислав Стојсављевић испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије и Мирослава Турковић испред Министарства културе Србије. Она је истакла неодвојивост природног и културног наслеђа када се размишља у контексту одрживог развоја, нагласивши да је управо култура мост између природе, заштите, локалних заједница, очувања и преношења традиционалних знања и вештина, нагласивши улогу Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду у наведеним процесима. Као добар пример сарадње, истакла је рад на упису елемента Сезонске сеобе стоке – издиг, здиг / бачијање у Национални регистар, те рад на припреми мултинационалног досијеа за проширење елемента Трансхуманцa, сезонскa сеоба стоке за потенцијални упис 2026. године, чију је израду у име Републике Србије координирао Центар.
У оквиру панел-дискусије на тему „Међусекторска сарадња у образовању за одрживи развој“, у којој су учествовали др Аравела Захарију (Управни одбор Економске комисије Уједињених нација за Европу – UNECE), Моника Рети (CESDEN), Владан Бједов (Завод за заштиту природе Србије), др Борис Стојковски (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања) и др Наташа Младеновић Рибић (Центар за нематеријално културно наслеђе Србије) уз модерирање Тамаре Митрофаненко (Секретаријат Карпатске конвенције, UNEP), истакнути су изазови који ограничавају међусекторску сарадњу у имплементацији одрживог развоја, али и представљени примери добре праксе у домену едукативних активности које већ спроводе.
Фотографије: Наташа Младеновић Рибић
