Пракса сезонске сеобе стоке, газде (власника стоке) и пастира (чобана) подразумева одвођење стоке, углавном оваца и говеда, из нижих, топлијих предела, у којима борави током зиме, ка планинским пашњацима, на којима борави у летњем периоду. У зависности од временских прилика, сеоба обично траје од пролећа (од Ђурђевдана) до јесени (око Митровдана) и њоме су обухваћена стада, која најчешће броје од неколико десетина до неколико стотина грла. Приликом сеобе, стока која је обично у власништву више домаћинстава, се удружује и формирају стада која се заједнички изводе на испашу. .
Пастири и власници стоке и њихова домаћинства – породична газдинства, чине заједницу се неформално удружују како би заједнички организовали сеобе стоке на пашњаке, као и њено чување и прераду млека током боравка на местима која су за то уређена (бачије – источна Србија; катуни – западна Србија).
Заједницу чине углавном појединци – пастири (чобани) и власници стоке, као и њихова домаћинства – породична газдинства.
Они се (неформално) удружују како би заједнички организовали сеобе стоке на пашњаке, као и њено чување и прераду млека током боравка на местима која су за то уређена („бачије“ – источна Србија; „катуни“ – западна Србија).
