Поводом обележавања Међународног дана матерњег језика, Министарство културе, информисања и информационог друштва, у сарадњи са Галеријом „Бабка“ из Ковачице организовало је дводневну Конференцију „Усмена традиција националних мањина као део нематеријалног наслеђа Србије“.
Циљ Конференције је био да се представници и носиоци културних програма националних мањина у Србији упознају са Унесковом Конвенцијом о очувању нематријалног културног наслеђа, како би лакше препознали део свог нематеријалног културног наслеђа и припремили своје предлоге за упис на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
Конференцију је отворила Душица Живковић, помоћница министра за културно наслеђа и председница Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Републике Србије, која је указујући на значај и досадашње резултате спровођења Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа истакла:
„Појам културног идентитета и проблем његовог очувања, односно проблем очувања културне различитости у свету, јавља се као одговор на све већу угроженост малих и неразвијених заједница под притиском глобализације. Актуелизовање овог питања није, међутим, испровоцирано само процесом глобализације. Сазнање о неодвојивости културног диверзитета, односно културног наслеђа од друштвеног, политичког и економског развоја једне земље и шире међународне заједнице, довело је питање заштите културне баштине у исту раван са питањем заштите људских права. Другим речима, како се у материјалном и нематеријалном културном наслеђу очитавају особине специфичне за дату заједницу, право на слободно испољавање, практиковање и очување тих особина не разликује се, на пример, од права на слободу мисли или права на изражавање националног идентитета.“
У раду Конференције учествовали су представници Националних савета националних мањина у Републици Србији и то: представници Националног савета ашкалијске националне мањине, буњевачке националне мањине, влашке националне мањине, немачке националне мањине, ромске националне мањине, бошњачке националне мањине, румунске националне мањине, словачке националне мањине, словеначке националне мањине, грчке националне мањине, украјинске националне мањине, хрватске националне мањине, македонске националне мањине, чешке националне мањине и представници Савеза јеврејских општина Србије.
У оквиру рада Конференције, организоване су и тематске радионице, како би се учесници боље упознали са појединим областима усмене традиције, лакше препознали елементе своје усмене традиције и припремили евентуалне предлоге за упис на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
Радионицу са темом „Мале фолклорне форме“, водила је др Биљана Сикимић, са Балканолошког института САНУ, радионицу са темом „Усмена традиција са музичким елементима“, водила је др Данка Лајић- Михајловић са Музиколошког института САНУ, а радионицу са темом „Усмена проза“, водила је др Соња Петровић са Филолошког факултета у Београду.
Конференцији су присуствовали и стручњаци из Етнографског музеја у Београду, Етнографског института САНУ и регионални координатори за нематеријално културно наслеђе.
