Општина Трговиште је један од класичних примера административних јединица с наведеним карактеристикама.
Мирослав Велиновић – Сасе, директор основне школе у Радовници је мој информатор који се у највећој мери ангажовао око идентификације НКН и других културних ресурса на подручју општине. Контакт: os.z.z.uca@gmail.com и 064 8096503
Kaфеџија Драган Ђорђевић-Гаги издаје и собе (пансион “Филип 2“, тел. 017 452467), тако да је то једино место у Трговишту где се може наћи смештај. Његов син Миша ради као правник у суду у Врању, а лети помаже оцу у кафани. Он, Гаги и конобар Ивица су ми на почетку боравка дали врло корисне информације о томе на шта треба обратити пажњу од културног наслеђа пчињског краја.
Такође су ми љубазно изашли у сусрет и г. Слађан Станојев (тел. 017 452336 и 064 6721808), директор Дома културе у Трговишту, као и гђа Милена Цветковић (тел. 017 452207 и 064 3357667) из туристичке организације при општини Трговиште. Милена је млада особа која је донедавно била на пракси у Географском институту “Јован Цвијић“ САНУ и тренутно припрема докторат из области туризмологије.
- Идентификовали смо следеће ресурсе:
- Казанџијска радионица у Радовници
- Ћумурана у Козјем Долу
- Ковачка радионица у Трговишту
- Пинтерска радионица у околини Трговишта
- Бонбонџија у Трговишту (Драган…)
- Две вуновлачаре (Душан…те Љуба и син му Зоран…). Не раде наводно само због недостатка вуне (?!)
Једна воденица “левакиња“ (Љуба и Зоран…). Повремено се меље жито,а сем тога сваког 5.маја (пред Ђурђвдан) се ритуално овде провлаче кошуље и други одевни предмети кроз точак
Имали смо нерешену дилему око тога да ли је ваљавица у Широкој Планини још увек у функцији (опслужује је извесни Стева…). С обзиром да због временских прилика и тешке приступачности терена нисмо могли да је обиђемо развила се жива дискусија између мештана о стању овог објекта. Најзад, један од присутних информатора нам је потврдио да је на том објекту одваљен јаз још пре неколико година. Међутим, указао нам је на један други објекат сличне намене, а у наводно добром стању: дрсавица (врста ваљавице) коју опслужује Зоран Лицко (?) и која се налази у махали Шумата Трница, недалеко од локалног пута. Требало би чим пре стручно проверити у каквом је објекат стању. Уколико је у очуваном стању то је сигурно један од ретких очуваних објеката ове врсте у Србији и потенцијална је локална атракција.
У згради школе у Радовници се налази један ентеријер посвећен завичајном простору пчињског краја (опремио га наставник Мирослав Велиновић-Сасе, уз помоћ деце и локалних сарадника); Школа “Жарко Зрењанин-Уча“ има активну размену програма с другим школама, нарочито с онима из Војводине.
Постоји још известан број старих кућа рађених у духу локалног народног градитељства, али су оне углавном трошне и напуштене или ако су и у функцији оне се дограђују и адаптирају тако да губе онај посебан визуелни и стилски интегритет особен за традиционално неимарство. Јасно је да је сиромаштво један од разлога урушавања ове естетике, јер обнова кућа у традиционалном стилу и материјалима би свакако више коштала од актуелних интервенција у изгледу и функцији ових објеката.
Обичаји који се још увек одржавају у Трговишту:
- Лазарице
- Сировари
- Ђурђевдан
Такође, обишао сам и два значајна верска објекта у овом крају:
- Манастир Преображења Пресвете Богородице у Козјем Долу
- Црква Пресвете Богородице на Вражјем Камену (која се налази у амбијенту познатог вајарског дела природе – камених формација које подсећају на оне из Ђавоље Вароши и један су од најпрепознатљивијих призора на подручју Пчиње)
Манифестација “Дани Преображења“ сваког 19. августа, одржава се поред поменутог манастира у Козјем Долу.
………………..
Каравуково у Банату – село у које се уселило много досељеника из Пчиње
Идентификоване су и старије мештанке које још увек могу да нам дају доста информација о локалним традицијама:
- Лоза Јовановић
- Станија…
- Свештеник Мирослав – није стигао на договорени састанак (тел. 066 8887510)
- Свештеник Радован
Сусрео сам се с г. Николом Станисављевићем, званим Коле Цар, човеком који између осталог свира фрулу, гајде, кавал, окарину и двојнице и мајстор је међу свирачима. Класичан је пример кандидата за живе људске ризнице. Има око 50 година. О њему је Слађан Стојановић-Френки (наш дугогодишњи сарадник из РТВ Врање) снимио документарни филм “Цар“. Коле Цар иначе нема стално запослење.
У крају још увек делују фолклорна друштва која изводе народне игре и песме пчињског краја.
Причали су ми да су некада сваког петка, на пазарни дан, свирали музиканти- по неколико група одједном, док се одржавао пијац који се налазио поред реке Трипошнице у центру Трговишта. Играло се коло на све стране. Било је доста трговаца, као и свирача из Македоније. Одржавале су се блиске везе с прекограничним становништвом.
…………………………………………………………..
Благица Недељковић, просветни инспектор – препорука за особу која добро познаје локално културно наслеђе. Није била ту док сам боравио у Трговишту.
Важна напомена: Сасе је понудио бесплатан смештај (лежајеви + храна) у школи у Радовници за десетак студената етнологије у трајању од 10 дана у лето 2015.године. Током свог боравка студенти би могли спровести теренска истраживања, уз подршку својих професора.
Литература-видети :
Пчиња – Момчило Златановић
Пчиња – Јован Трифуновски
