Усмене традиције и изрази укључујући језик као носиоца нематеријалног културног наслеђа

Домен усмених традиција и израза обухвата велики број различитих форми, као што су загонетке, приче, легенде, митови, епске песме, молитве, драмске представе, које су значајне за преношење знања, културних и друштвених вредности и колективног памћења. Ове форме усмених традиција и израза могу бити широко распорострањене као део наслеђа читаве заједнице или пак ограничене на одређене друштвене групе унутар заједнице, дефинисане према полу, старости, друштвеној припадности итд.

Елементи нематеријалног културног наслеђа који припадају овом домену могу бити повезани са погледима на свет или одражавати перцепцију властите историје и сећања заједнице, а у многим друштвима, извођење усмених традиција може подразумевати и деловање професионалних извођача, у највширем смислу чувара колективног памћења.

Језик као носилац нематеријалног културног наслеђа такође припада овом домену нематеријалног културног наслеђа, јер различити језици обликују начине како се причају приче или песме, утичу и на њихов садржај и доприносе укупном наслеђу заједнице, али заштита и очување појединачних језика није обухваћена овим системом заштите и Конвенцијом.

У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа уписани су певање уз гусле, елемент који је уписан и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног налсеђа човечанства, грокталице, певање извика, врањска градска песма, ерски хумор, ојкача, пиротско приповедање, здравице и певање уз ројење пчела.