Ручна израда керамичких посуда за термичку обраду хране на ручном витлу (колу) техником зидања, додавањем слојева глине, чини злакуско лончариство јединственим генерацијама. Процес израде одвија се у три фазе и обухвата: израду, сушење и печење на отвореној ватри, жижаници. Специфичност овог лончарства, поред израде на ручном витлу, чини материјал од кога се прави - мешавина сировина (глине и млевеног минералног калцита, у тачно утврђеном омеру) који су добијени из локалних налазишта у селима ове регије. Традиционални облици керамике из Злакусе су лонци различитих облика и димензија (од 1 до 100 литара) и користе се углавном за кување и печење хране. Израда грнчарских производа се генерацијама преноси међу мушким члановима породица, који су носиоци овог знања, док остали чланови породице могу бити укључени у неку од фаза рада.
Шуњеварић Васо (1972)
Шуњеварић Даница (1976)
Шуњеварић Славољуб (1943)
Шуњеварић Петар (1948)
Шуњеварић Небоиша (1984)
Шуњеварић Лука (1929)
Сарван Борко (1980)
Сарван Јелена (1982)
Савић Милован, 1953, пензионер
Савић Милан (1930)
Савић Горан (1972)
Никитовић Зоран (1962)
Никитовић Добривоје (1935)
Никитовић Весна (1970)
Клопановић Дарко (1980)
Клопановић Драгана (1980)
Никитовић Милојко (1951)
Тешић Жарко (1979)
Тешић Дарко (1974)
Течић Раденко (1920)
Шуњеварић Павле (1946)
Шуњеварић Милан (1973)
Шуњеварић Жељко (1981)
Никитовић Драгослав (1962)
Лончарство ручног витла, вештина везана за традиционалне занате, сачувана је у селу Злакуса, у околини Ужица, у западној Србији. Релевантна заједница је локална заједница села Злакуса, на челу са лончарима и Удружењем лончара Злакуса.
Остали чланови локалне заједнице села Злакуса, чланови шире заједнице, појединци из целе Србије који употребљавају злакуске производе.