Звук здружених лимених дувачких инструмената један је од савремених културних симбола Србије. Ова свирачка пракса обично се именује по водећем инструменту ансамбала препознатом као „труба”, иако се на тој позицији најчешће налази флигелхорна / флигорна (нем. Flügelhorn – крилни рог), а ансамбле чине и други лимени дувачки инструменти (тенор и баритон хорне, као и туба). У неким крајевима у састав оваквих ансамбала улазе и дрвени дувачки инструменти (кларинет или саксофон, у ромским срединама на југу, односно у влашким на истоку Србије), а обавезно су присутни ударачки инструменти (велики бубањ, често са чинелом и евентуално добош). У пракси су формације различите, од 5, 6 до 10, 12 музичара.

