Сјеничко-пештерско ћилимарство је вештина израде вунених двобојних или вишебојних ћилима у једном комаду, са два једнака лица, украшених мотивима пруга по целој потвршини. Ћилими се израђују на вертикалном разбоју преплитањем вертикалне основе и хоризонталних нити, од вуне аутохтоне расе овце ‒ праменке.
Израда сјеничко-пештерских ћилима заступљена је на простору југозападне Србије, у општинама Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој и Нови Пазар. Данас их највише израђују жене бошњачке националности, као део кућне радиности, у сеоским, приградским и градским срединама. Израда ових ћилим је и део активности које се реализују кроз деловање удружења у виду ткачких задруга или групе грађана.