Прерада шљиве у ракију у домаћинствима подразумева специфична знања која најчешће обављају мушки чланови домаћинства, док остали чланови породице учествују у брању и скупљању шљива и другим припремним радњама. Процес обухвата неколико фаза, као што су берба воћа, сакупљање и транспорт до судова за врење, прерада воћа и врење воћног кљука ,,џибре“, дестилација преврелог воћног кљука, препек сирове благе, ,,меке“ ракије, као и лаганим одлежавањем, у храстовим бурадима. Током процеса ,,печења“ ракије карактеристично је окупљање мушких чланова породице, пријатеља и комшија. Ракија је пиће које се служи се свакодневно и у посебним приликама: на колективним свечаностима, pазличитим врстама пријема, пословних састанака, а неизоставно је у свим обичајима годишњег и животног циклуса. Уз испијање ракије изговарају се здравице уз изражавање најбољих жеља за здравље.
Производња шљивовице посебно је развијена у домаћинствима и дестилеријама на подручју западне и централне Србије, општина: Ариље, Бајина Башта, Ваљево, Косјерић, Пожега, Ужице, Чајетина, Чачак, Краљево, Крагујевац, Осечина, Рековац, Петровац на Млави, Рашка, Лепосавић, Пријепоље, Блаце, Брус, Аранђеловац
Ракија од шљиве се производи за кућну употребу скоро у сваком сеоском домаћинству у којем се гаје шљиве, у регионима западне, централне и источне Србије.
