Обичај прављења и палења петровданских лила вековима је присутан код сточарског становништва на подручју западне Србије и везан је за празник Петровдан посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, а који се прославља 12. јула. Неколико дана пре Петровдана чланови заједнице праве лиле од брезове или трешњеве коре. Кора се тракасто ољушти и савије кружно попут ,,ветрењаче“ и причврсти на врх лесковог штапа дужине око 1 метар, а потом суши неколико дана. Централни догађај – паљења ватри се одиграва уочи Петровдана и праћен је низом обичаја, међу којима су и брање цвећа и плетење венчића. Са првим сумраком стоку затварају у торове, где се обавља мужа и кићење цветним венцима. Одмах потом деца и омладина пале лиле. Са упаљеним лилама трче око торова, певајући: ,,Куда лиле ходиле, туда краве водиле.“ У исто време пале се ватре на раскрсницама где уз песму, игру и шалу, овај вид окупљања мештана прераста у народно весеље које траје до дубоко у ноћ
