Белмуж је свакодневно и ритуално јело, од младог овчијег сира и кукурузног брашна, које представља јединствено наслеђе сточарских заједница на тлу источне Србије. Процес припреме је и у савремним околностима сачувао основне фазе израде, а подразумева топљење уситњеног сира на лаганој ватри, док се не истопи тако да подсећа на млеко. У истопљени сир се, уз стално мешање, додаје кукурузно брашно. Ово пастирско јело део је и обичајне праксе, пре свега везане за Ђурђевдан. Његова припрема од млека добијеног након ритуално обављане муже оваца на Ђуђравдан, прве у тој години, је обавезан део прослављања празинка и празничне трпезе.
Прирпема и употреба овог јела део је традиционалних занатских знања и вештина, али друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаја, у местима у источној и јужној Србији, околини Књажевца, Сврљига, Сокобање, Зајечара и Ниша.
