Чување Христовог гроба је део Ускршњих обичаја и односи се на симболичко „чување Христовог гроба“ од Великог петка до Васкрса. У време предускршњих празника, окупљају се мушкарци (махом младићи) и уз благослов свештеника, одевени у свечану народну ношњу формирају војничку чету и предвођени изабраним харамбашом, приступају чувању Христовог гроба. Војничка стража започиње службу на Велики петак и траје све време служења Свете литургије на сам Васкрс, током које по двојица стражара непомично стоје поред „Христовог гроба“. На знак харамбаше, страже се смењују све до Велике суботе у поноћ, када се стража распушта, након чега чувари, ослобођени војничког држања, присуствују недељној литургији.
Обичај се изводи у православном храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници (околина Београда) и веома је значајан за становништво Врличке крајине које је мигрирало у ово место и које га одржава, преносећи га са оца на сина, као обичај карактеристичан за место њиховог порекла.
