"Нематеријално културно наслеђе између заједница и експерата"

Стручни скуп "Нематеријално културно наслеђе између заједница и експерата" одржан је 20. и 21. октобра 2020. године у Етнографском музеју у Београду у организацији Центра за нематеријално културно наслеђе Србије. Током дводневног скупа, стручњаци из мреже за очување нематеријалног културног наслеђа су изнели искуства у раду на очувању овог сегмента наслеђа у десетогодишњем периоду примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа у Србији.

На отварању скупа, којем је присуствовала и Данијела Ванушић, помоћница министра културе за заштиту културног наслеђа, дат је осврт на улогу и значај система за очување нематеријалног културног наслеђа Србије, чије је формирање Министарство културе и информисања започело 2010. године. Тијана Чолак-Антић Поповић, директорка Етнографског музеја у Београду, истакла је да је 2012. године, отварањем Центра за нематеријално културно наслеђе – стручног тела задуженог за имплементацију Унескове Конвенције, Етнографском музеју поверен важан задатак у очувању "живог наслеђа" Србије. Затим је Данијела Филиповић, координатор Центра за нематеријално културно наслеђе, навела да се изградња система очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији спроводила под окриљем Министарства културе и информисања, и то у неколико праваца: кроз успостављање правног и институционалног оквира, формирање и унапређење Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и кроз бројне програме и активности усмерене на подизање свести о значају очувања овог сегмента наслеђа.

У радном делу скупа, кроз излагања музејских саветника Етнографског музеја др Милоша Матића ("Улога стручњака у систему очувања нематеријалног културног наслеђа – pro et contra") и Саше Срећковића ("Смернице Унеска за поступање са заједницама"), наглашен је значај носилаца и локалних заједница у очувању сопственог наслеђа, уз подсећање да је препознавање њихове улоге једно од основних полазишта ове Конвенције. Резултати и искуства теренског рада на очувању нематеријалног културног наслеђа, сагледани су кроз излагања Снежане Томић, регионалне координаторке за Западну Србију ("Презентација нематеријалног културног наслеђа на простору Западне Србије: проблеми и перспективе") и Снежане Шапоњић-Ашанин, регионалне координаторкe за Централну Србију ("Евидентирање и упис новог елемента нематеријалног културног наслеђа на примеру Бибије").

Другог дана скупа, др Биљана Ђорђевић, музејски саветник Народног музеја у Београду, у оквиру излагања "Сарадња с локалним заједницама – формула за успех", представила је примере успешне сарадње за локалним заједницама на евидентирању, упису и очувању елемената злакуско лончарство и ражањско црепуљарство, а др Марко Стојановић, музејски саветник Етнографског музеја се, у оквиру излагања "Теренски рад за припрему уписа нематеријалног културног наслеђа – медијација између носилаца праксе и система заштите", осврнуо на искуства истраживачког рада, који је резултирао уписом елемента породична слава у Национални регистар, а касније и уписом овог елемента на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Део искустава у раду са заједницама представљен је у презентацији Сузане Антић, регионалне координаторке за Источну Србију, на тему "Очување посебног и прихватање заједничког – елементи нематеријалног културног наслеђа Источне Србије", док је др Татјана Бугарски, регионална координаторка за Војводину, кроз излагање "Koординирање послова у вези с нематеријалним културним наслеђем у Војводини: резиме почетка", указала на изазове у раду са локалним заједницама и представила неке од идентификованих елемената НКН-а из Војводине.

Захваљујући онлајн преносу, заинтересовани представници локалних заједница, носиоци и предлагачи елемената нематеријалног културног наслеђа, били су у прилици да активно учествују у раду Скупа, те да скрену пажњу на улогу локалних заједница у очувању наслеђа. Као један од важнијих закључака, на основу питања и коментара представника цивилних организација који су пратили Скуп, уочена је потреба интензивирања комуникације са мрежом стручних тела и институција задужених за примену Унескове Конвенције, као и наставка активности усмерених на подизање свести о принципима очувања НКН-а у складу са Унесковом Конвенцијом, а с циљем подизања капацитета за очување "живог наслеђа".

Стручни скуп "Нематеријално културно наслеђе између заједница и експерата" одржан је као део активности у оквиру обележавања десете годишњице од потврђивања Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа у Републици Србији.