Слава, крсно име, крсна слава

Кратак опис: 

Слава је комплекс ритуалних и социјалних пракси којима породица слави свеца за којег верује да је њен заштитник и даваоц благостања. Прослављање породичног свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији читаве Републике Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи и чланови локалне заједнице.

 

Детаљан опис: 

Прослављање свеца заштитника се састоји из ритуалног приношења бескрвне жртве и гозбе која се приређује за рођаке, суседе и пријатеље. Бескрвна жртва је хлеб и вино и жито (симболи Христовог тела и крви, плодности и благостања). У дому породице се на дан посвећен свецу којег она слави током обављања ритуала пали посебно намењена славска свећа, чита се молитва Оче наш и обавља се сечење славског колача (обавзно има утиснут симбол IS HS NI KA) тако што се прелива вином, сече у облику крста, затим се окреће и прелама на четири дела уз подизање увис. Током ритуала изговарају се захвалности свецу и молитве за благостање. Ритуално сечење колача обавља домаћин с најстаријим или најважнијим гостом („долибаша“), својим наследником и осталим члановима породице. Славска гозба отпочиње церемонијалним испијањем вина, једењем „кољива“ и славског колача и изговарањем здравица („здравица“) и жеља за здрављем, плодношћу и благостањем породице и гостију, а наставља се обедом који симболише благостање. Славска гозба обавезно садржи месо (прасе, јагње или за време поста риба) као рецидив крвне жртве. Приликом припреме гозбе породице се у начелу се придржавају хришћанских канона у вези с постом.

Неке породице славски колач носе у цркву где се ритуално сече с православним свештеником или на дан славе свештеник долази у дом породице да сече колач.

У славском ритуалу посебну улогу има домаћин – најстарији мушки члан породице – који организује славу, пресеца колач и ломи га с другим учесницима ритуала, он први изговара молитве за благостањем. Важну улогу има и долибаша који с домаћином сече славски колач. Код великог броја породица равноправну улогу приликом сечења колача има православни свештеник, без обзира да ли се колач сече у цркви или у дому породице.

Важност жене домаћина види се у томе што она сама припрема славски колач (један или више њих) и тада она исказује своју вештину прављењем симбола од теста и богатим украшавањем колача. Жене имају важну улогу и у преношењу и очувању ове традиције јер су оне носиоци знања о извођењу ритуала – познају структуру и хронологију ритуала и носиоци су народних занања о значењу и сврси појединих елемената ритуала – и усменим путем преносе то знање на млађе чланове породице као саставни део породичног васпитања.
Посебну улогу у обављању славског ритуала и током свечане гозбе може да има и „здравичар“, гост који је вичан састављању и изговарању здравица – ритуалних вербалних формула којима се призива благостање породице.

У домену религијског мишљења породична слава има улогу да породици религијским путем обезбеди комуникацију са свецем заштиником и да јој кроз ту комуникацију обезбеди извесну и благородну будућност.У оквиру културе друштвених односа славска гозба, као неизоставни део укупног славског церемонијала и као вид профаног оквира за ритуалну жртву, има функционалност у регулисању интерперсоналних и међугрупних социјалних релацијафункционалност која се заснива на мање-више строгом реципроцитету гостопримстава. Славска гозба се дешава у светом времену и простору у ком одржавање постојећих и успостављање нових друштвених веза има посебну „сакралну тежину“ која тим односима обезбеђује дуготрајност. Друштвене везе потврђене и циклично обнављане у светости славског церемонијала користе се као друштвени ослонац у разним социјалним и економским ситуацијама и социјалним просторима. Прослављање свеца заштитника породици обезбеђује неопходан интегритет у оквиру заједнице и интеграцију у ширу заједницу.

Прослављање свеца заштитника је карактеристично за православне хришћанске породице и у мултиетничким и мултиконфесионалним областима кроз учешће у славској гозби игра важну улогу у успостављању и одржавању интеретничког и интеркултурног дијалога.

Срби препознају славу као начин исказивања етничког идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују православне хришћанске породице и других етничких заједница у Србији.

Листа на коју је елемент уписан: 
Листа на коју је елемент уписан: 
Унеско листа
Унеско ознака: 
Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Унеско датум уписа: 
27.11.2014.
Назив институције: 
Назив: 
Етнографски музеј у Београду
Адреса: 
Студентски трг 13, 11 000 Београд
Контакт: 
+381/11 32 8 1888, info@etnografskimuzej.rs
Назив организације / групе: 
Појединачни носиоци: 
Фотографски материјал: 
Назив: 
Обред ритуалног сечење славског колача са свештеником у породици Београду, 1935. година
Аутор: 
Етнографски музеј у Београду
Опис фотографије: 
Обред ритуалног сечење славског колача са свештеником у породици Београду, 1935. година
Прилог: 
Назив: 
Основни елементи бескрвне жртве за породичну славу
Аутор: 
Етнографски музеј у Београду
Опис фотографије: 
Основни елементи бескрвне жртве за породичну славу: славски колач, славско жито – „кољиво“, воштана свећа, вино; и колачи за друштвени ритуал гозбе
Прилог: 
Назив: 
Славски колач са обавезним симболима крст и „слово“
Аутор: 
Етнографски музеј у Београду
Опис фотографије: 
Главни елемент славског ритуала славски колач са обавезним симболима крст и „слово“ (IS HS NI KA) и с другим украсима и симболима благостања, породица Марковић, Зајечар; јануар 2011; аутор Марко Стојановић
Датум: 
20.01.2011.
Прилог: 
Назив: 
Обред ритуалног сечења славског колача, Велики Шиљеговац, Св. Јован 2012
Аутор: 
Етнографски музеј у Београду
Опис фотографије: 
Обред ритуалног сечења славског колача с првим гостима у породици Димић из села Велики Шиљеговац (околина Крушевца) на дан породичне славе Св. Јован 20. јануара 2012. године; јануар 2012; аутор Милош Матић
Датум: 
18.01.2016.
Прилог: 
Назив: 
Освештање славских колача разних породица на дан Св. Ђорђа у цркви у Чачку
Аутор: 
Етнографски музеј
Опис фотографије: 
Свештеник обавља освештање славских колача разних породица на дан Св. Ђорђа у цркви у Чачку; Мај 2010; Аутор Снежана Ашанин.
Датум: 
18.01.2016.
Прилог: 
Назив: 
Окретање славског колача, Темска, Пирот, 2011
Аутор: 
Етнографски музеј у Београду
Опис фотографије: 
Окретање славског колача у којем по традицији учествију сви присутни у дому породице која слави славу, Темска код Пирота; новембар 2011; Аутор Милош Матић.
Датум: 
18.01.2016.
Прилог: 
Инвентарни број: 
1
Заједница: 

Православно хришћанско становништво Републике Србије

Датум уписа на листу НКН: 
Monday, Јун 18, 2012