XVII годишњи састанак Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе, који је организовало Министарство културе у сарадњи са Унеском – Регионалном канцеларијом за науку и образовање и Европи и Регионалним центром за очување нематеријалног културног наслеђа са седиштем у Софији и уз подршку Центра за нематеријално културино наслеђе при Етнографском музеју, одржан је 22. и 23. јуна 2023. године у Београду.
На почетку дводневног састанка, учесницима се обратила Данијела Ванушић, помоћница министра културе за заштиту културног наслеђа и дигитализацију, истичући значај сарадње стручњака из земаља региона, који на основу сопствених искустава у примени Конвенције и развоја система за очување живог наслеђа, проналазе одговоре на многа питања која се у очувању живог наслеђа постављају пред институције, стручњаке, носиоце и локалне заједнице. Подсећајући да је Србија након ратификације Конвенције 2010. године формирала мрежу за очување овог сегмента наслеђа, у којој је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју централно стручно тело задужено за њену имплементацију, истакла је да је Законом о културном наслеђу 2021. године системски уређена и област очувања нематеријалног културног наслеђа у Републици Србији. На значај Мреже експерта за очување нематеријалног културног наслеђа Југоисточне Европе указао је Матео Росати, обраћајући се у име Унескове Регионалне канцеларијe за науку и културу у Европи са седиштем у Венецији, под чијим окриљем је Мрежа започела деловање 2007. године. Присутне је путем онлајн укључења поздравила Ирена Тодорова, директорка Регионалног центра за очување нематеријалног културног наслеђа у Југоисточној Европи са седиштем у Софији, која је пожелела још један успешан састанак Мреже.
Централна тема XVII годишњeг састанкa Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе, била је сагледавање интеграције нематеријалног културног наслеђа у техничко и стручно образовање и обуку (technical and vocational education and training – TVET) и високо образовање, што је истовремено и наставак разговора о повезаности нематеријалног културног наслеђа и формалног и неформалног образовања започетих на 16. састанку Мреже одржаном 2022. године у Софији. Учесници састанка – представници држава чланица Мреже имали су излагања у оквиру три сесије: Интегрисање НКН у техничко и стручно образовање и обуку, Нематеријално културно наслеђе у високом образовању и Најновија постигнућа у животу Конвенције.
У оквиру прве сесије Сузане Шнутген, шефица Одељења за изградњу капацитета и политике наслеђа, у оквиру Унескове јединице за живо наслеђе, представила је концепт програма који је, кроз међусекторску сарадњу, Унеско развио с циљем стварања предуслова за што ширу интеграцију учења о живом наслеђу у техничко и стручно образовање и обуку. Практичне примере овог програма, као и могућности његове интеграције у постојеће системе, изнела је у уводном излагању Мадлен Сербан, генерална секретарка Националне комисије Румуније за Унеско (у онлајн укључењу). У презентацијама представника земаља учесница истакнути су различити модалитети на које је нематеријално културно наслеђе препознато у оквиру постојећих програма техничког и стручног образовања. Такође, учесници састанка су посетили и Манакову кућу – организациону јединицу Етнографског музеја у Београду, где им је представљен програм радионица и обука из домена традиционалних заната, који се већ више деценија успешно реализује и намењен је полазницима различитих генерација и стручних профила.
Уводно излагање у оквиру друге сесије посвећене високом образовању имао је др Ахмет Ерман Арал, председавајући Унескове Катедре за нематеријално културно наслеђе Универзитета Хаџи Бајрам Вели у Анкари, који је дао преглед заступљености образовања о нематеријалном културном наслеђу на универзитетима и факултетима у европским земљама. Представљајући деловање Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду на очувању нематеријалног културног наслеђа, доцент др Јелена Ћуковић је истакла да је концепт нематеријалног културног наслеђа, поред редовног школског програма и студентске праксе, саставни део и посебних програма усмерених на ваннаставне и факултативне активности овог Одељења, а све у циљу побуђивања интересовања код студената за истраживање ове области културног наслеђа, рад са локалним заједницама и јачање међусекторске сарадње у области културног наслеђа, образовања и науке.
Састанак је био прилика и да се у оквиру треће сесије учесници осврну на напредак који је постигнут у примени Конвенције 2003, успостављене приоритете на националном и регионалном нивоу, као и да се представе активности које су планиране у циљу обележавања овогодишњег јубилеја – 20 година од доношења Конвенције.
Фотографије. Ивана Маснковић-Антић