XVII годишњи састанак Мреже експерата за НКН ЈИ Европе одржан у Београду од 21. до 23. јуна 2023.

Одржан 17. састанак Мреже експерата за НКН ЈИ Европе
Одржан 17. састанак Мреже експерата за НКН ЈИ Европе
Одржан 17. састанак Мреже експерата за НКН ЈИ Европе
Одржан 17. састанак Мреже експерата за НКН ЈИ Европе
Одржан 17. састанак Мреже експерата за НКН ЈИ Европе

XVII годишњи састанак Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе, који је организовало Министарство културе у сарадњи са Унеском – Регионалном канцеларијом за науку и образовање и Европи и Регионалним центром за очување нематеријалног културног наслеђа са седиштем у Софији и уз подршку Центра за нематеријално културино наслеђе при Етнографском музеју, одржан је 22. и 23. јуна 2023. године у Београду.

На почетку дводневног састанка, учесницима се обратила Данијела Ванушић, помоћница  министра културе за заштиту културног наслеђа и дигитализацију, истичући значај сарадње стручњака из земаља региона, који на основу сопствених искустава у примени Конвенције и развоја система за очување живог наслеђа, проналазе одговоре на многа питања која се у очувању живог наслеђа постављају пред институције, стручњаке, носиоце и локалне заједнице. Подсећајући да је Србија након ратификације Конвенције 2010. године формирала мрежу за очување овог сегмента наслеђа, у којој је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју централно стручно тело задужено за њену имплементацију, истакла је да је Законом о културном наслеђу 2021. године системски уређена и област очувања нематеријалног културног наслеђа у Републици Србији. На значај Мреже експерта за очување нематеријалног културног наслеђа Југоисточне Европе указао је Матео Росати, обраћајући се у име Унескове Регионалне канцеларијe за науку и културу у Европи са седиштем у Венецији, под чијим окриљем је Мрежа започела деловање 2007. године. Присутне је путем онлајн укључења поздравила Ирена Тодорова, директорка Регионалног центра за очување нематеријалног културног наслеђа у Југоисточној Европи са седиштем у Софији, која је пожелела још један успешан састанак Мреже.  

Централна тема XVII годишњeг састанкa Мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе, била је сагледавање интеграције нематеријалног културног наслеђа у техничко и стручно образовање и обуку (technical and vocational education and training – TVET) и високо образовање, што је истовремено и наставак разговора о повезаности нематеријалног културног наслеђа и формалног и неформалног образовања започетих на 16. састанку Мреже одржаном 2022. године у Софији. Учесници састанка – представници држава чланица Мреже имали су излагања у оквиру три сесије: Интегрисање НКН у техничко и стручно образовање и обукуНематеријално културно наслеђе у високом образовању и Најновија постигнућа у животу Конвенције.

У оквиру прве сесије Сузане Шнутген, шефица Одељења за изградњу капацитета и политике наслеђа, у оквиру Унескове јединице за живо наслеђе, представила је концепт програма који је, кроз међусекторску сарадњу, Унеско развио с циљем стварања предуслова за што ширу интеграцију учења о живом наслеђу у техничко и стручно образовање и обуку. Практичне примере овог програма, као и могућности његове интеграције у постојеће системе, изнела је у уводном излагању Мадлен Сербан, генерална секретарка Националне комисије Румуније за Унеско (у онлајн укључењу). У презентацијама представника земаља учесница истакнути су различити модалитети на које је нематеријално културно наслеђе препознато у оквиру постојећих програма техничког и стручног образовања. Такође, учесници састанка су посетили и Манакову кућу –  организациону јединицу Етнографског музеја у Београду, где им је представљен програм радионица и обука из домена традиционалних заната, који се већ више деценија успешно реализује и намењен је полазницима различитих генерација и стручних профила. 

Уводно излагање у оквиру друге сесије посвећене високом образовању имао је др Ахмет Ерман Арал, председавајући Унескове Катедре за нематеријално културно наслеђе Универзитета Хаџи Бајрам Вели у Анкари, који је дао преглед заступљености образовања о нематеријалном културном наслеђу на универзитетима и факултетима у европским земљама. Представљајући деловање Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду на очувању нематеријалног културног наслеђа, доцент др Јелена Ћуковић је истакла да је концепт нематеријалног културног наслеђа, поред редовног школског програма и студентске праксе, саставни део и посебних програма усмерених на ваннаставне и факултативне активности овог Одељења, а све у циљу побуђивања интересовања код студената за истраживање ове области културног наслеђа, рад са локалним заједницама и јачање међусекторске сарадње у области културног наслеђа, образовања и науке. 

Састанак је био прилика и да се у оквиру треће сесије учесници осврну на напредак који је постигнут у примени Конвенције 2003, успостављене приоритете на националном и регионалном нивоу, као и да се представе активности које су планиране у циљу обележавања овогодишњег јубилеја – 20 година од доношења Конвенције.
 

Фотографије. Ивана Маснковић-Антић