Трибина „Нематеријално културно наслеђе Сиринића“, на којој је разговарано о значају очувања нематеријалног културног наслеђа у локалним заједницама, одржана је 13. априла 2024. године у Штрпцу. Уз учешће стручњака из мреже за очување нематеријалног културног наслеђа, на трибини је представљен део досадашњих активности на очувању „живог наслеђа“, пре свега на документовању и уписима у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.
О очувању нематеријалног културно наслеђа Срба у шарпланинској жупи Сиринић, које је препознато као део идентитета и континуитета заједнице, на трибини су говорили др Биљана Сикимић, научна саветница Балканолошког института САНУ, др Александар Павловић, виши научни сарадник у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић и координатор за нематеријално културно наслеђе за Косово и Метохију и мср Маријана Стојковић, асистенткиња на Катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, У оквиру трибине, уз учешће носилаца наслеђа Миодрага и Славице Реџић из Штрпца, приказан је и део „живог наслеђа“ из домена извођачких уметности.
На трибини, која је одржана у организацији Друштва за српски језик и књижевност „Старо Косово“ , представљен систем очувања нематеријалног културног наслеђа успостављен у Републици Србији након усвајања Унескове Конвенције из 2003. године. У разговору је истакнут значај континуираног рада на очувању нематеријалног културног наслеђа и спровођењу мера очувања елемената који су уписани у Национални регистра нематеријалног културног наслеђа, међу којим су и елементи „живог наслеђа“ Срба Сиринићке жупе –„Женидби Краљевића Марка“, мавање кумбаре, део пракси у вези са прославим Белих поклада, односно Прочке, као лазарице и свирање на кавалу.
Фотографије: Јелена Јевтић
