Разговор о пиротском ћилиму, његовој заштити и перспективама очувања вештине израде пиротског ћилима одржан је 19. септембра 2024. године у оквиру панел дискусија које је организовао Етнографски музеј у Београду поводом Дана Музеја и обележавања 120 година од прве сталне изложбе.
У разговору су учествовали представници релевантних установа културе и организација из владиног и невладиног сектора: Јасна Зрновић, секретарка Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, Марина Цветковић, музејска саветница Етнографског музеја и руковалац збирке Текстилно покућство, Бојан Ранђеловић, директор Музеја Понишавља Пирот, Виолета Јовановић, председница Етно мреже и Данијела Филиповић, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије. Они су, најпре, разменили искуства у раду на заштити и презентацији пиротског ћилима као дела етнографског културног наслеђа Републике Србије, али и указали на досадашње активности посвећене очувању пиротског ћилимарства, махом усмерене на промоцију и презентацију ове занатске вештине.
Током разговора, највећи акценат је стављен на разматрање кључних аспеката и едукативних програма које је потребно реализовати у наредном периоду у сарадњи са носиоцима наслеђа и локалном заједницом, како би се обезбедио континуитет преношења знања и вештина у вези са израдом пиротског ћилима, али и подигла свест у самој заједници о значају повећања броја носилаца – активних ткаља, као основног предуслова за очување пиротског ћилимарства.
Пиротско ћилимарство, елемент „живог наслеђа“ из домена знања и вештина у вези са традиционалним занатима, уписано је 2012. године у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије који се води у Центру за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, на предлог Града Пирота и Музеја Понишавља Пирот.
Фотографије: Етнографски музеј у Београду
