Mанифестацијa „Студио Антика фест“, посвећенa очувању нематеријалног наслеђа Источне Србије, одржана је 2. и 3. октобра 2020. године у Жагубици у организацији Завичајног музеја Хомоља и Удружења „Дунавфест Србија“. Централна тема Манифестације, која је реализована у сарадњи са Центром за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду и уз подршку Министарства културе и информисања, односила се на очување традиционалних знања и вештина у вези са израдом и свирањем дувачких инструмената који су заступљени у овој регији.
Вештина свирања и израде музичких инструмената приказана је у оквиру радионице на којој је, уз учешће носилаца наслеђа различитих генерација и Сузане Антић, регионалне координаторке за очување нематеријалног културног наслеђа, представљен досадашњи рад на идентификовању и очувању елемената нематеријалног културног наслеђа из домена извођачких уметности. Лична искуства у овладавању овим вештинама, уз практичну демонстрацију свирања на фрули, окарини, рикалу и дудуку, пренели су свирачи Живорад Томић, Марина Марић, Јанко Марић и Бора Николић.
У оквиру дводневног програма одржана је и промоција књиге „Нематеријално наслеђе из антрополошке перспективе“, ауторке Јелене Ћуковић и представљен је систем очувања нематеријалног културног наслеђа Србије успостављен након ратификовања Унескове Конвенције из 2003. године. Кроз разговоре у којима су учествовали др Милош Матић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду, др Јелена Ћуковић, са Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, Данијела Филиповић, координатор Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду и Саша Илић, директор Завичајног музеја Хомоља, указано је на улогу носилаца наслеђа и локалних заједница у очувању сопственог наслеђа. Представљајући резултате рада на очувању нематеријалног културног наслеђа у протеклом десетогодишњем периоду, Данијела Филиповић је нагласила да је за очување тзв. живог наслеђа неопходна сарадња институција и локалних заједница у свим фазама деловања – од идентификовања, преко регистровања до промоције и преношења наслеђа. Истовремено, Милош Матић је подсетио да је овим системом заштите посебно наглашена улога носилаца наслеђа – појединаца који поседују специфична знања потребна за практиковање културног наслеђа које се у једној заједници преноси с генерације на генерацију и препознаје као обележје идентитета.
У Завичајном музеју Хомоља у оквиру „Студио Антика феста“ постављена је и изложба „Знања и вештине прављења и свирања традиционалних музичких дувачких инструмената“, на којој су представљени и неки од елемената који су уписани у Национални регистар неамтеријалног културног наслеђа, као што су фрулашка пракса, свирање на кавалу и свирање на гајдама. Изложбу је у петак 2. октобра 2020. године отворио редитељ Небојша Брадић, истичући да је препозанвање и повезивање богатог културног наслеђа Источне Србије, које је једним делом приказано у оквиру програма „Студио Антика феста“, са савременим извођачким праксама, важано не само за презентацију културног наслеђа на националним или међународном нивоу, већ и за обезбеђивање његовог преношење на следеће генерације.
Фотографије: Центар за НКН
