Традиционални процес прављења кајмака – млечног производа који настаје издвајањем масног слоја у фази хлађења куваног млека. Знања и вештине прављења кајмака као важне намирнице у култури исхране, карактеристичан је за традицијске заједнице које се баве сточарством и одржала су своју виталност до данас. Прављење кајмака се у појединим областима (нпр. ужички крај) користи као одличје локалног идентитета, а у производњи кајмака до данас се у руралним областима очувала традицијска пракса да кајмак праве жене, домаћице. Сировина за производњу кајмака је свеже млеко које се најчешће добија ручном мужом крава (ређе се користи овчије млеко), које се цеди и кува до температуре кључања, након чега се разлива у плитке, широке посуде ради бољег формирања коре. Издвојена кора млечне масти се скида, цеди се, а потом се соли и слаже у посуде у којима се одвија зрење. Сваки слој кајмака у посуди соли се посебно.
Кајмак се производи традиционалним поступком у сеоским домаћинствима у брдско-планинским подручјим централне и западне Србије - Западна Морава, планина Златибор и Тара, као и Топлица и област Копаоника.
