Кавал је тип дугачке полупопречне свирале, отворене цилиндричне цеви, која садржи седам рупица за свирање на предњој страни и једну на задњој страни цеви, као и четири гласнице. Краћи кавали са 6 рупица за свирање називају се свирајка или шупељка. На кавалу свира један извођач, што је у традиционалној пракси чешће, а ређе је свирање у пару, од којих један изводи мелодијску линију, а други константан бордунски тон. Кавал је означен као пастирски инструмент, мада се на њему изводе и мелодије народних песама, као и традиционалне игре.
Свирање на кавалу, као извођачка пракса, доминантно је заступљено на Косову и Метохији и то у пределу Шар планине, нарочито у Сиринићкој жупи и Призренској Гори. Користи се у православним српским заједницама, словенским муслиманским заједницама (Горани) и албанским муслиманским заједницама.
