Свирање на гајдама, народном музичком инструменту, на територији Србије се односи на солистичку праксу свирања на двогласним и трогласним гајдама. Репертоар народне музике за овај инструмент обухвата народне игре, песме, импровизационе форме и специфичне песме ритуалног карактера (жетварски, свадбени, посмртни обред, обредна поворка коледара у југоисточној Србији). Певање уз гајде је ређе пристуно у пракси, и то пре свега код војвођанских свирача на трогласним гајдама. Стил одликује посебна техника свирања, мелодијске и ритмичке орнаментације, специфичних поступака формалног образовања музике (народне игре, песме и импровизације).
Свирање на гајдама изводи гајдаш, свирац, гајдар, гајдарџија, карабаш (влашки: cărabăş) и какарктерисично је за заједнице српског, македонског и влашког становништва.
Овај облик извођачке уметности присутан је доминантно у источном појасу Србије: југоисточна и североисточна Србија (околина Неготина, Зајечара, Бора и Мајданпека, Пожаревца, Сврљишки крај са околином, околина Ниша, Заплање, Шоплук, околина Лесковца) и Војводина (претежно Банат - околина Кикинде, Зрењанина и Панчева, као и Сремске Митровице).