Гуслање је извођачка пракса која обухвата солистичко певање народних епских песама у десетерцу које певач изводи пратећи се на гуслама, једножичном (изузетно двожичном) гудачком инструменту. У прошлости су усменим путем преношени и поетски текстови и музичка компонента гусларских песама, док се данас презентују махом познати, записани текстови, али се музичка компонента обликује по принципу ипморвизација. Ова архаична форма народне уметности промовише највише етичке вредности, важност породичних односа и хомогености заједнице и представља спој историјског памћења колектива и традиционалне музичке вештине, а заједнице које је практикују, сматрају је најрепрезентнијим елементом свог идентитета.
Певање уз гусле, као део извођачких уметносит, али и усмене традиције, присутно је на територије целе Србије, али је његова пракса израженија у западним и централним пределима Србије и у Војводини.
Видео: Певање уз гусле, Етнографски музеј у Београду
