Мавање кумбаре представља праксу паљење обредних ватри која се одвија као саставни део обичајно-обредних радњи у склопу празновања Белих поклада, односно Прочке, у Сиринићкој жупи. Назива се мавање кумбаре, или само мавање, а изводи се у недељу, на дан Белих поклада, у предвечерје.
Мавање одвија се тако што се кумбаре прво мавају (маше се њима), у локалном говору – маву или мавау испред кућа, или у махалама, односно сокацима, након чега се мештани окупљају у центру насеља, доносећи свако за себе, односно за своје домаћинство, по једну или више кумбара. Паљење кумбара представља индивидуални чин, што значи да мештани, окупљени једни поред других, своје кумбаре пале засебно, правећи на тај начин велики број појединачних ватри, тј. бакљи или буктиња.
