Подизање „крстова од времена“ (крст, крст од леда, крст на раскршћу) представља стару религијско-друштвено обичајну праксу, у оквиру које се крстови постављају на раскрсницама, поред пута, њиве или на имању, а ради заштите од временских непогода, попут града и олује. У савременим народно-религијским представама, верује се да ови крстови обезбеђују и бољи род, здравље и добробит укућана, становника једног дела села („мале“) или читаве сеоске заједнице, као и да штите путнике. Подизање крста представља пример слоге заједнице и позивања на њено јединство, док се за оне који би порушили крст верује да би их задесила велика несрећа.
Крстови који се подижу у оквиру ове обичајне праксе су величине од 2 до 8 метара, а праве се од дрвета или метала. Уобичајено је да се око крста мештани окупљају за сеоску славу, вече пред Петровдан када се пале лиле, као и на Бадње јутро пред полазак у сечу бадњака. Такође, код ових крстова се пале бадњаци, а понекад се и игра (надигравање у „колу" за дукат“).
Православно хришћанско становништво насеља Јадра, јужних делова Мачве, Рађевине и појединих села Ваљевске Подгорине. Мештани села или једне „мале“, породице или појединци.
