Клесарски занат у Белој Води је традиционални начин обраде камена, беловодског пешчара, чије извориште су мајдани у залеђу овог села. Обрада камена у овој области започета је још у средњем веку, а становништво овог села је континуитет обраде очувало до данас. Мајсторство беловодских клесара – споменара огледало се у префињености обраде, слововезачкој вештини, ликовном обликовању и украшавању споменика. Познавање заната, специфична обрада која се преноси међу становницама Беле Воде, као и високе могућности обликовања камена, утицали су на широку примену беловодског пешчара, у прошлости и данас. Камен добијен и обрађен у селу Бела Вода, употребљаван је за зидање и израду украсних елемената (розете, портали, оквири прозора, аркаде, венци...) на црквама моравске школе XIV и XV века (Лазарици, Љубостињи, Каленићу, Манасији), током XIX и XX веку коришћен је за израду мостова, вијадукта, а после Првог светског рата и изградњу неких од репрезентативних објеката у Београду.
Каменорезачки занат, као вештина обраде и обликовања пешчарног камена, чини део наслеђа становника места Бела Вода и крушевачког краја у централној Србији.
