Обичај изливања и паљења ратарских свећа део је ускршњих обичаја на подручју западне Србије који обухвата израду свећа од чистог воска и њихово приношење манастиру Троноша током последње недеље васкршњег поста. Становници села у околини манастра током васкршњег поста, скупљају прилоге (восак или новац којим се восак купује) за изливање ратарских свећа. На Велику среду (среда пре Ускрса). изливају се две свећа, тешке по 50 килограма и високе око 1,5 метар и на Велики четвртак, после подне, доносе свеће до чесме Девет Југовића у близини манастира, где их украшавају цвећем и у поворци носе до манастирског двориша. У дворишту манастира, на свеће се постављају иконе Исуса Христа и Богородице, а окупљени грађани са свештенством и монахињама организују литију око цркве Ваведења Богородице. Након литије, свеће се уносе у цркву, постављају уз олтар и пале током целе године, за време црквених служби недељом и празником. Неискоришћени делови свећа се користе за прирпему нових, наредне године, обезбеђујући на тај начин конктунуитет обичаја.
Изливање и паљење ратарских свећа је део друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаји у којим становници села Тршић, Коренита, Зајача, Пасковац, Горња Борина, Козјак, област Јадар, општина Лозница, западна Србија настоје да обезбеде бољи род усева, плодност, стоке и здравља укућана и добробит читаве заједнице.
