У изразито ратарској култури на тлу Војводине, у којој у исхрани важну улогу имају житарице, развијена је вештина прављења нарочитог хлеба – циповке. Знања и вештине прављења циповке, чији су кључни носилац дуго биле само жене (домаћице, редуше) усмерени су ка прирпеми хлеба са дуготрајним очувањем свежине, јер је прављен једном или два пута недељно. Вештина прављења циповке и данас захтева потпуно ручну израду и подразумева бело брашно, квасац, млаку воду и со. Домаћице или пекари који праве циповку, њен карактеристичан облик постижу нарезивањем лоптастог тестаног комада (при врху тестане лопте), непосредно пре убацивања у пећ. Традиционална величина хлеба је од 3 до 5 килограма.
Припрема циповке спада у знања и умећа карактеристичана за становништво Војводине- Србе, Мађаре, Буњевце, Хрвате.
Видео: "Циповка - хлеб који се смеје на месец", РТВ Војводина