Отворен 17. састанак Регионалне мреже експерата за НКН ЈИ Европе

Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Станко Благојевић, Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Синиша Шешум, Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе
Отварање 17. годишњег састанка Регионалне мреже експерата за НКН  ЈИ Европе

XVII годишњи састанак Регионалне мреже експерата за нематеријално културно наслеђе Југоисточне Европе, отворен је 21. јуна 2023. године у Етнографском музеју у Београду.

У име Етнографског музеја директор Марко Крстић је пожелео успешан рад експертима током предстојећег 17. по реду састанка на којем ће бити сагледане неке од најзначајнијих тема за очување нематеријалног културног наслеђа, с фокусом на однос нематеријалног културног наслеђа и високог образовања. Он је подсетио и да Етнографски музеј у Београду и Центар за нематеријално културно наслеђе активно делују на очувању и промоцији елемента живог наслеђа Србије, посебно елемената који су уписани на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. 

Обраћајући се присутнима, Синиша Шешум, шеф Антена канцеларије у Сарајеву, у име Регионалног бироа за науку и културу Унеска у Европи са седиштем у Венецији, истакао је значај одржавања регионалних састанaка за размену искустава и унапређење заједничког деловања у региону на очувању наслеђа. Нагласио је да је та сарадња од великог значаја за превазилажење изазова са којим се земље региона сусрећу у имплементацији Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа, која је усвојена 2003. године на 32. заседању Генералне скупштине Унеска. Бора Димитријевић, председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе је у свом обраћању подсетио да је 20. годишњица усвајања Конвенције прилика да државе потписнице и сви учесници укључени у процес очувања живог наслеђа поново истакну да нематеријално културно наслеђа припада свима и да различите заједнице деле елементе наслеђа. Он је указао и на то да је ово још једна прилика да се нагласи улога Конвенције из 2003. године у подизању свести о разноликости и богатству нематеријалног културног наслеђа, значају његовог очувања, али и подстицању међународне сарадње.

У име Министарства културе, које је организатор овогодишњег састанка, у сарадњи са Унеском, Регионалном канцеларијом за науку и културу у Европи са седиштем у Венецији и Регионалним центром за очување нематеријалног културног наслеђа у Југоисточној Европи (са седиштем у Софији, Бугарска) и уз подршку Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, обратио се Станко Благојевић, помоћник министра за међународне односе и европске интеграције у области културе. Он је истакао да се у претходних 20 година јасно показао колико је примена Конвенције из 2003. године динамичан процес у коме се, захваљујући стеченом знању, доброј пракси и, пре свега, размени искустава, унапређују и прилагођавају принципи деловања на очувању наслеђа, које је сачувано до данас преносећи се са генерације на генерацију. Наглашавајући да је концепт очувања нематеријалног културног наслеђа још увек релативно нов концепт, указао је и на чињеницу да је укључивање нематеријалног културног наслеђа у програме образовања, што је тема предстојећег састанка Регионалне мреже експерата за НКН Југоисточне Европе, недовољно заступљено и да изискује заједнички рад стручњака из различитих области. 

На крају програма, Данијела Филиповић, координатора Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду се у име Центра захвалила присутнима, подсећајући да је Конвенција донела нови концепт у очување културног наслеђа, у којем су локалне заједнице и носиоци наслеђа, уз институције, постали равноправни учесници у процесу очувања сопственог наслеђа. Ова новина је пред стручњаке који се баве очувањем живог наслеђа ставила бројне изазове, а састанци Регионалне мреже експерата су већ седамнаест година прилика за њихово разматрање и проналажење могућих решења.   

У оквиру програма отварања, представљени су елементи живог наслеђа Републике Србије уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а организовано је и стручно вођење кроз гостујућу изложбу „Ре-КОД“, чији су аутори студенти и професори Универзитета уметности у Београду, Факултета примењених уметности и Факултета драмских уметности.

Годишњи састанци Мреже стручњака за нематеријално културно наслеђе из земаља Југоисточне Европе одржавају се од 2007. године и прeдстaвљaју плaтфoрму зa jaчaњe сaрaдњe мeђу зeмљaмa Рeгиoнa у oблaсти примене Конвенције 2003, а Република Србија је активан учесник у раду ове Мреже.

Фотографије: Ивана Маснковић-Антић