Одржано 17. заседање Међувладиног комитета за нематеријално културно наслеђе

Заседање Међувладиног комитета за НКН
Делегација Репрублике Србије 17. заседање Унесковог Међувладиног комитета за НКН

Од 28. новембра до 3. децембра 2022. године у Рабату у Краљевини Мароко одржано је 17. заседање Унесковог Међувладиног комитета за нематеријално културно наслеђе. На заседању су, поред усвајања одлука о уписима на релевантне листе Унеска и периодичних извештаја, разматрана бројна питања која се односе на примену Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа, укључујући и јачање међусекторске сарадње у циљу повезивања нематеријалног културног наслеђа и образовања, резултате остварене кроз програме подизања капацитета за очување „живог наслеђа“ на међународном нивоу, као и утицај климатских промена на нематеријално културно наслеђе.   

Током заседања Комитет је донео одлуке о упису 4 елемента на Листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита, док је 39 елемената уписано на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Поред одлуке о упису елемента „Друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовоице“, на предлог Србије, на Репрезентативну листу уписана су, између осталих, и знања прављења светлог рума на Куби, занатско знање и култура хлеба багета, на предлог Француске, пчеларство као део нематеријалног културног наслеђа Словеније, традиције узгоја липицанера - мултинационална номинација коју је иницирала Словенија и у којој су учествовале Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Мађарска, Италија, Румунија и Словачка. 

У Регистар добрих пракси, који је промовише националне, субрегионалне и регионалне програме, пројекте и активности на очувању наслеђа за које сматра да најбоље одражавају принципе и циљеве ове Конвенције, уписана су 4 програма укључујући и програм очувања традиционалних заната у Чешкој „Носиоци традиције народних заната“, као и заједнички програм за очување традиционалних игара и спортова „Токати“ на предлог Италије, Белгије, Хрватске, Кипра и Француске.  

На заседању је усвојен и "Периодични извештај о имплементацији Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа и статусу елемената уписаних на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства" који је поднела Република Србија. Извештај је усвојен заједно са још 41 извештајем земаља потписница Конвенције из Европе, које су их током 2021. године припремиле у складу са реформисаним системом који подразумева регионални принцип извештавања. Редовни Периодични извештај, чији је циљ провера примене механизама успостављених Конвенцијом, припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду. Извештај је, између осталог, усмерен на сагледавање законодавног и институционалног оквира за имплементацију Конвенције, процене капацитета за очување нематеријалног културног наслеђа, деловање стручних тела и институција, вођење Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, интегрисаност нематеријалног културног наслеђа у формално и неформално образовање, као и остваривање међусекторске сарадње у очувању „живог наслеђа“ и учешће носилаца наслеђа у очувању сопственог наслеђа.

Заседању којем је председавао амбасадор и шеф Сталне делегације Краљевине Мароко при Унеску Самир Адахре, присуствовали су представници 129 држава потписница Конвенције, 111 невладиних организација, културних институција и других заинтересованих страна. 

Делегацију Републике Србије на заседњу чиниле су шеф Сталне делегације Републике Србије при Унеску, амбасадорка Тамара Растовац Сиамашвили, самостална саветница у Министарства културе Јелена Братоножић Станисављевић и координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, Данијела Филиповић.  

Фотографије:  Центар за НКН