У организацији Удружења лончара „Злакуса“ 4. и 5. септембра 2021. године одржан је семинар посвећен очувању злакуског лончарства, елемента живог наслеђа Србије који је, уписом на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, добио и међународну видљивост. Семинар, намењеним носиоцима елемента и локалној заједници, пружио је прилику за размену искустава, а пре свега, био је усмерне на сагледавање планираних мера очувања и дефинисање начина њиховог остваривања.
Истичући значај уписа злакуског лончарства на Унескову Репрезентативну листу за његову промоцију, али и промоцију традиционалних заната и нематеријалног културног наслеђа Србије, Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе, је подсетила на улоге различитих актера који учествују у очувању овог елемента. Она је истакла да је приликом израде номинацијског досијеа веома јасно исказана спремност локалне заједнице да очува израду грнчарских посуда на ручном колу техником зидања, што првенствено подразумева активно деловања самих лончара на обезбеђивању услова за опстанак знања која се негују генерацијама и њихово преношење на млађе генерације у оквиру саме заједнице. Такође, део неопходних мера очувања односи се на рад Удружења лончара „Злакуса“ на подизању свести о значају очувања лончарства, кроз едукативне програме, промоције и презентације, као и наставак сарадње са институцијама које су део система очувања нематеријалног културног наслеђа. Веома важан аспкет очувања елемента односи се и на деловање локалне самоуправе, чија се улога препознаје између осталог и у обезбеђивању услова за развој елемента, али и пружање подршке манифестацијама које доприносе његовој одрживости.
Управо препознајући потенцијале злакуског лончарства и његов допринос одрживом развоју Злакусе и околних места, др Биљана Ђорђевић, музејски саветник Народног музеја у Београду, је инзела предлог за оснивање „Музеја Злакусе и Потпећа“, екомузеја као модела за заједничко управљање културним и природним наслеђем која ова две места поседују. Она је нагласила да, полазећи од постојећих потенцијала, злакуског лончарства, међународно препознатог елемента нематеријалног културног наслеђа, Потпећке пећине, која је споменик природе, уз бројне природне ресурсе и активно деловање шире заједнице на очувању народне радиности, гастрономије и других локланих специфичности, Злакуса и Потпеће имају све предуслове за формирање музеја заједнице.
Чланови Удружења лончара „Злакуса“ су представили активности и програме које су развили у циљу унапређења промоције и побољшања услова за одвијање неформалних едукативних програма с циљем очување технике рада на ручном витлу. Како су истакли, највећи проблем са којим се суочавају у очувању елемента, је фалсификовање лончарских производа и неопходност правне заштите злакуског лончарства. Наиме, с обзиром на све присутнију израду копија, грнчарских производа које не подразумевају примену традиционалне технике рада на ручном колу, покренути с и поступци правне заштите, пре свега у делокругу рада Завода за заштиту интелектуалне својине. У разговорима су поред чланова Удружења лончара, учествовали и представници месних заједница Злакуса и Потпеће, као представница Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно и регионална координаторка за нематеријално културно наслеђе за западну Србију Снежана Томић.
Дводневни програм у Злакуси, који је обухватио и посете лончарским радионицама и појединачне разговоре са лончарима, реализован је у оквиру пројекта „Заштита и одрживост злакуског лончарства – шта даље после уписа на Унескову - Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства?“, који је подржало Министарство културе и информисања.
