Настављајући разговоре о улози различитих актера у систему очувања „живог наслеђа“ у Србији, Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, организовао је 2. новембра 2022. године у Етнографском музеју разговор на тему „Улога научно-истраживачких организација и установа високог образовања у систему очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији“. Разговор је био усмерен на сагледавање начина на које су ове институције укључене у успостављени систем очувања нематеријалног културног наслеђа у Србији, а полазећи од оквира који дају Унескова Конвенција из 2003. године и Оперативне смернице за њену примену. Наиме, Конвенцијом се подстичу земље потписнице да примене мере и политике усмерене на поучавање нематеријалног културног наслеђа на универзитетима и институтима, као и на подстицање развоја интердисциплинарних научних и уметничких студија и истраживачких методологија у циљу очувања „живог наслеђа“.
Представљајући досадашњи рад у овој области, чланови Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Данка Лајић Михајловић, научна саветница Музиколошког института САНУ, др Милош Матић, научни сарадник и музејски саветник Етнографског музеја у Београду и Данијела Филиповић, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије, истакли су да су стручњаци и истраживачи из научних области као што су етнологија и антропологија, етномузикологија, етнокореологија, активно укључени у рад на очувању нематеријалног културног наслеђа. Подсећајући да је Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, укључило едукацију о нематеријалном културном наслеђу у програме формалног и неформалног образовања, како изменама наставних програм, тако и бројним семинарима, радионицама, округлим столовима, проф. др Данијел Синани је истакао важност сталне едукације у овој области. Наглашавајући да је едукација, не само студената, већ и стручњака, истраживача и других учесника неопходна, он је истакао и резултате који су остварени кроз сарадњу овог Одељења са мрежом за очување НКН-а, као и позитивна искуства у организовању теренске праксе током које студенти сарађују са заједницама и носиоцима на препознавању елемента „живог наслеђа“ . Истичући да се као део компетенција етномузиколога и етнокореолога јавља сарадња са сектором културе, др Данка Лајић Михајловић је указала да у систему очувања нематеријалног културног наслеђа, научници имају и улогу медијатора, некога ко својим радом пружа подршку очувању идентитета локалних заједница, доприносећи њиховом препознавању значаја сопственог наслеђа. Она је истакла и неопходност увођења знања о нематеријалном културном наслеђу у систем високог образовања на и факултете који се баве традиционалном музиком и игром и на основним и мастер студијама, као и потребу шире едукације о начинима деловања на очувању „живих пракси“ укључујући и рад са заједницама, културно-уметничким друштвима, центрима за културу и другим. Указујући да је област нематеријалног културног наслеђа отворила додатни простор за повезивање науке и културе, др Милош Матић је истакао и да су институције заштите културног наслеђа, у свој истраживачки и стручни рад, који је превесходно био усмерен на заштиту елементима културе који су сачувани из прошлости, укључиле и наслеђе које „живимо данас“.
У разговору је указано на начине на које резултати истраживачког рада у научним областима као што су етнологија и антропологија, етномузикологија, етнокореологија, фолклористика, етнолингвистика и друге, могу бити од користи за унапређење праксе очувања регистрованог „живог наслеђа“, али и за јачање капацитета у креирању политика очувања нематеријалног културног наслеђа на националном нивоу. Полазећи од чињенице да су заједнице препознате као кључни чинилац у очувању сопственог наслеђа, у свим фазама рада на његовим очувању, од идентификовања и регистровања, преко креирања мера очувања, до сагледавања претњи којима је изложено наслеђе које се мења, међу закључцима разговора истакнута неопходност сагледавања начина на које ови резултати научно-истраживачког рада могу допринети заједницама у њуховом даљем раду на очувању сопственог наслеђа.
Разговору су присуствовали етнолози и антрополози, етномузиколози, етнокореолози и лингвисти из различитих установа високог образовања и научно-истраживачких организација - Одељења за етнологију и антропологију и Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, Факултета политичких наука, Етнографског института САНУ, Музиколошког института САНУ, Института за српски језик САНУ, Института за филозофију и друштвену теорију Београд Завода за проучавање културног развитка Београд, и Музичке школе „Мокрањац“.
Фотографије: Ивана Масниковић Антић
