Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју организовао је у сарадњи са носиоцима наслеђа, представљање „живог наслеђа“ Србије током манифестације Дани европске баштине 2023. Део знања и вештине које су, преношењем са генерације на генерацију, сачуване до данас и уписани у Националног регистра нематеријалног културног наслеђа представљене су од 14. до 26. септембра 2023. године путем едукативних и програма промоција у Манаковој кући и у Етнографском музеју.
У Манаковој кући при Етнографском музеју, која још од деведесетих година XX века развија програме усмерене на приближавање публици различитих техника традиционалних и уметничких заната, одржане су радионице заната уписаних у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа – опанчарства, ткања и филигранског заната. Вештину ручне израде опанака од различитих врста штављене коже и канапа – опанчарски занат, представио је 14. септембра опанчар Дејан Милосављевић. Представљање заната била је прилика за посетиоце да се и сами се опробају у процесу израде опанака и упознају са занатом који је 2018. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. Значај филигранског заната, елемента „живог наслеђа“ који је од 2012. године део Националног регистра, представио је, на предавању одржаном 15. септембра, филиграниста Горан Ристовић Покимица, дугогодишњи сарадник Манакове куће и један од реализатора летњег едукативног програма „Десет дана филиграна“. Кроз тродневну радионицу организовану с циљем савладавања филигранског заната - специфичних занатских вештина и техника обраде металне жице којима се најчешће израђују накит, заинтересоване учеснике водила је филигранисткиња Ивана Стојановска Станковић 16, 18. и 19. септембра. У оквиру програма реализована je и дводневна радионица ткања, академске уметнице Иване Чолић, намењена полазницима који желе да стекну основна знања и вештине ткања на хоризонталном разбоју.
Током Дана европске баштине у Етнографском музеју је 26. септембра 2023. одржана радионица певања „из вика“ - српске певачке традиције са подручја Златиборског округа у западној Србији, која је 2012. године уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. Знање и умеће певања "из вика" заинтересованим полазницима, међу којима су били и ученици и професори из музичких школа, етномузиколози и етнолози-антрополози, приближила је Светлана Спајић, народни певач српске традиционалне музике. Путем предавања, аудио записа са терена и практичаим радом, полазницима су представљене основе извођачке праксе које припада старијој двогласној певачкој традицији и коју изводе два певача истог пола или комбиновано.
Посетиоци Етнографског музеја били су у прилици и да погледају видео-презентације елемената нематеријалног културног наслеђа Србије које је као део номинацијских досијеа за упис елемента из Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије у сарадњи са предлагачима тих елемената. У оквиру програма 22. септембра представљени су породична слава, традиционална народна игра коло , певање уз гусле, лончарство ручног витла из села Злакуса у западној Србији и друштвене праксе и знањима у вези са припремом и коришћењем традиционалног пића од шљиве. Такође, пројектовани су и филмови у којима су представљени поједини елементи „живог наслеђа“ уписани у Национални регистар, попут ђурђевданских обичаја, божићних обредних поворки, израде камених кровних прекривки у селу Маће код Ивањице, припреме циповке – традиционалног хлеба у Војводини и др.
Реализација програма део је активности Центра за нематериајлно културно наслеђе на обележавања 20 године од усвјања Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа.
