Центар за нематеријално културно наслеђе Србије

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије, отворен је у Етнографском музеју у Београду 20. јуна 2012. године, с циљем подизања свести о значају нематеријалног културног наслеђа, подстицања стручне јавности и локалних заједница на деловање у очувању живог наслеђа.   

Активности

Центар је задужен за прикупљање, документовање, истраживање и презентацију елемената нематеријалног културног наслеђа са територије Републике Србије, а у остваривању ових задатака сарађује с другим установама, удружењима, организацијама и појединцима у земљи и иностранству. Посебно значајан сегмент рада Центра, чини сарадња са носиоцима наслеђа и локалним заједницама, на подизању свести о значају очувања овог дела наслеђа, његовом препознавању, практиковању и преношењу на следеће генерације.    

Мисија

Полазну основу рада Центра чини Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је Народна скупштина Републике Србије ратификовала у мају 2010. године.

Законом о културном наслеђу (2021) и Законом о музејској делатности (2021) Центру за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, поверени су послови централне установе за очување нематеријалног културног наслеђа који се односе на вођење регистра нематеријалног културног наслеђа, израду номинационих досијеа за упис нематеријалног културног наслеђа Србије на Унескове листе, као и учешће у изради Програма развоја заштите и очувања културног наслеђа у Републици Србији и израде стратегије развоја установа заштите. Међу повереним пословима је и старање о усклађивању стандарда поступања домаћих установа заштите са међународно признатим стручним стандардима, старање о уједначавању праксе установа заштите приликом примене међународних конвенција у области заштите и очувања културног наслеђа, утврђивање јединствене полазне основе за израду плана дигитализације и електронске обраде културног наслеђа, као и доношење стручних упутства за установе заштите у Републици Србији. 

Вођење и чување Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и целокупне документације о нематеријалном културном наслеђу у електронском, папирном, видео и аудио облику један је од најважнијих задатака Центра за нематеријално културно наслеђе.

НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, у овом тренутку, садржи 64 елементa уписанa у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа на основу одлука Националног комитетa за нематеријално културно наслеђе.

У њега су уписана традиционална занатска знања и вештине, друштвене праксе, обичаји и веровања, извођачке уметности - игре, песме, музика, које су заједнице у Србији сачувале до данашњих дана, препознајући их као део идентитета. 

Упис у Национални регистар

Предлог за упис елемената у Национални регистар могу да поднесу локална заједница, институција или организација који доприносе очувању елемента нематеријалног културног наслеђа, уз одговарајућу документацију. 

Предлог садржи Образац за идентификовање елемената нематеријалног културног наслеђа, сагласности носилаца за регистровање нематеријалног културног наслеђа, аудио-визуелну и фото документацију о нематеријалном културном наслеђу, 

Образац са приложеном документацијом и сагласностима носилаца елемента, предлагачи достављају регионалним координаторима надлежним за дату територију који вршe основну евиденцију предлога и прослеђују их Центру за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју.

Детаљније информације о процедури уписивања налазе се на страници о упису у Национални регистар и у Смерницама за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа. 

Евидентирање нематеријалног културног наслеђа

Упису у Национални регистар може претходити евидентирање нематеријалног културног наслеђа, које се обавља у сарадњи са заједницама и носиоцима наслеђа. Евидентирање подразумева прикупљање основних података о нематеријалном културном наслеђу, а пре свега информација о начину његовог практиковања у савременом тренутку, географској распрострањености, његовим носиоцима и преношења у заједници.   

Евидентирано нематеријално културно наслеђе, након спровођења мера очувања и исказану спремност за активно деловање на његовом очувању, може бити предложено за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.