Клесарски занат, Бела Вода

Кратак опис: 

Клесарски занат у Белој Води је традиционални начин обраде камена беловодског пешчара чије извориште су мајдани у залеђу села. Камен је седиментног порекла и јавља се у различтитим варијантама беле, жуте и црвене боје.

Детаљан опис: 

Занат води порекло из периода средњег века. У континуитету је очуван све до данас. Употребљаван је за зидање и израду украсних елемената (розете, портали, оквири прозора, аркаде, венци...) на црквама моравске школе: Лазарици, Љубостињи, Наупари, Велућу, Каленићу, Манасији, затим на бројним чесмама у Крушевцу и Великој чесми у Белој Води (1847. године), као и за израду надгробних споменика. У 19. и 20. веку кориштен је за израду мостова, вијадукта, а после Првог светског рата француска фирма Батињол га је користила за изградњу Београда (Француски културни центар, палата Београд, мост краља Александра, црква Св. Марка...). Министарство трговине Краљевине СХС је организовало школу (1920-1924) и слало најбоље стручњаке да обучавају клесаре у селу Бела Вода. О масовности заната сведочи оснивање Каменорезачке задруге 1930. године. Моравска споменарска школа је била доминантна у централној Србији све до 60-их година 20. века. Мајсторство беловодских клесара – споменара огледало се у префињености обраде, слововезачкој вештини, архитектоници, ликовном обликовању и украшавању споменика. Беспрекорно познавање заната, специфична обрада која се темељи на дугој традицији, високе могућности обликовања беловодског пешчара утицали су на велику потражњу како за каменом тако и за мајсторима ради украшавања бројних цркава и манастира у земљи и иностранству: црква Св. цара Лазара у Бирмингену у Енглеској, Св. Саве у Крњеву, Св. Јована Крститеља у Ратини, иконостаси у црквама у Белој Води, Шипову, Језеру, као и на обнови постојећих (примера ради Мирослав Живановић је радио часне трпезе и камене стубове за цркву Богородице Љевишке и Св. Ђорђа у Призрену, Милутин и Душан Миленковић су 2011. године радили иконостас за цркву манастира Лепавина у Хрватској, Драган и Иван Живановић и Иван Стефановић тренутно раде на украшавању Саборног храма у Подгорици, а у плану је њихово ангажовање на храму Св. Саве у Београду. Радили су иконостас и крст за цркву манастира Бешка, трон и часну трпезу за цркву у Андријевици).