„VI ткачкa колонија на Старој планини“, манифестација посвећена очувању пиротског ћилимарства, одржана је од 12. до 15. јула 2021. године у Дојкинцима. Вештину ткања на вертикалом разбоју и израду мотива карактеристичних за пиротски ћилим, током овогодишње Ткачке колоније савладавали су уз менторство Славице Ћирић ткаље из Пирота, полазнице и полазници различитих генерација из Новог Пазара, Инђије, Параћина, Сремске Митровице, Беле Паланке, Лесковца и других места. Ткачка колонија на Старој планини, коју организује Етно мрежа у сарадњи са Занатском задругом „Дамско срце“, уз подршку Града Пирота, део је активности локалнe заједницe на очувању знања и вештине израде пиротског ћилима.
Едукативни програми овогодишње Колоније, чији је циљ подизање свести о значају очувања пиротског ћилимарства, остварени су и уз учешће стручњака из мреже за нематеријално културно наслеђе Србије. О значају ћилимарства, традиционалне вештине сачуване до данас, у програмима практичне обуке говорила је регионална координаторка за нематеријално културно наслеђе за централну Србију Снежана Шапоњић Ашанин, а у завршном програму Колоније, координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе Србије Данијела Филиповић је истакла важност препознавања вредности сопственог наслеђа у локалној заједници. Она је подсетила да је за очување нематеријалног културног наслеђа неопходно стварање услова за његово проношење на следеће генерације, наглашавајући да активности које обухватају едукативне и промотивне програме, као што је и Ткачка колонија, јесу део мера које је потребно предузети за остваривања овог задатка.
У оквиру завршних активности „VI ткачке колоније на Старој планини“, којем су присуствовали су и амбасадорка Португала Марија Вирхинија Пина, амбасадори Канаде Џајлс Норман и Белгије Кун Дам, Виолета Јовановић председница УО Етно мрежe указала да Колоније има за циљ афирмацију традиционалних заната, али представља и подстицај за оснаживање жена. Градоначелник Пирота Владан Васић је указао да, у оквиру програма локалне самоуправе на заштити наслеђа, очување пиротског ћилимарства има посебан значај, како због његове вредности за заједницу, тако и због тежине самог заната, која резултира недовољном заинтересованошћу младих за његово учење.
Током трајања Ткачке колоније, Град Пирот је организовао и радионице ткања у средњој Техничкој школи у Пироту, с циљем презентације и приближавања овог традиционалног заната ученицима школе у којој су пре неколико деценија постојали и смерови за образовање ткаља. Истовремено, Музеј Понишавља из Пирота је представио филм о пиротском и ћипровском ћилимарству реализован у оквиру ИПА пројекта прекограничне сарадње који ова институција остварује у сарадњи са партнерима из Ћипроваца у Бугарској.
Пиротско ћилимарство уписано је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије у јуну 2012. године, на предлог Града Пирота и Музеја Понишавља.
Фотографије: Центар за НКН
