Очување злакуског лончарства као елемента нематеријалног културног наслеђа

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду организовао је 8. децембра 2021. године округли сто „Очување злакуског лончарства као елемента нематеријалног културног наслеђа - изазови и перспективе након уписа на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културнoг наслеђа човечанства“. Сагледавајући правце деловања на очувању овог елемента, учесници су указали на неопходност остваривања планираних активости усмерених на обезбеђивање његовог преношења у заједници, истичући важност интензивног и системског деловања у том правцу. 

У уводном обраћању Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе подсетила је да је Унесков Међувладин комитет за нематеријално културно наслеђе одлуку о упису „Злакуског лончарства – лончарства ручног витла из села Злакуса“ донео у децембру 2020. године, на основу номинацијског досијеа који је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе у сарадњи са Удружењем лончара „Злакуса“ и Музејом на отвореном „Старо село“ Сирогојно. Досије, припремљен уз подршку Града Ужица, образовних установа и институција културе, удружења и носилаца наслеђа, показао је заинтересованост локалне и шире заједница за очување овог заната који је генерацијама присутан у селу Злакуса код Ужица и који, поред тога што представља важан израз идентитета његових носилаца, одражава и повезаност заједнице и средине која га окружује. Представљајући елемент, др Биљана Ђорђевић, музејски саветник Народног музеја у Београду и стручни консултант за израду номинације, нагласила је чињеницу да се упис односи на израду лончарских производа на ручном витлу техником зидања, техником која је директно повезана са сировинама које се могу наћи у географском подручју у којем је елемент присутан. Номинацијским досијеом планиране су мере очувања које се односе заштиту израде лончарских производа за термичку обраду хране , што је посебно важно нагласити у ситуацији када се лончари суочавају са фалсификовањем лончарских производа и потискивањем традиционалне технике ручне израде. Управо због тога, како је истакла, Удружење лончара „Злакуса“ је предузело неопходне, законом утврђене, кораке за заштиту, укључујући и заштиту географског порекла, о чијој практичној примени и проблемима у остваривању правне заштите говорили су представници Удружења лончара „Злакуса, Милета Лазић и Дарко Клопановић. Представнице Завода за заштиту интелектуалне својине Републике Србије, Марија Божић, помоћница директора и Наташа Хасура, виша саветница, указале на процедура и начине остваривања заштите у складу са добијеним сертификатом о заштити географског порекла. Председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Бора Димитријевић је истакао неопходност активнијег деловања Комитета у циљу упознавања јавности са проблемима које су лончари изнели, а Светлана Ћалдовић – Шијаковић, директорка Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно, најавила је активније укључивање овог Музеја у промоцију и презентацију елемента, посебно кроз указивање на проблем фалсификовања и заступљености производа који нису израђени овом техником.  

Учесници округлог стола су закључили да је поред сталног деловања Удружења лончара „Злакуса“ на остваривању законом утврђене заштите географског порекла, важно континуирано деловање на подизању свести, како у локалној заједници, тако и у широј јавности, о значају очувања ове лончарске технике као дела неамтеријалног културног наслеђа, које је уписом на Унескову Репрезентативну листу добило и међународну видљивост.

Фотографије: И. Маснковић Антић, Н. Младеновић Рибић.